Biernacki Karol - Fodor István (szerk.): Impériumváltás a Vajdaságban 1944. Promena imperije u Vojvodini 1944 godine - Dél-Alföldi évszázadok 28. (Szeged - Zenta, 2010)

ENIKŐ A. SAJTI: PARTIZANSKA ODMAZDA PROTIV MADARA U VOJVODINI: REZULTATI I UPITNICI ISTORIOGRAFIJE

pogubljenima, odvedenima u logore, prognanima, i po obrascu na uspomenu zrtava racije iz 1942. trazili su pravo najavno prisecanje.3

Ovi vojvodanski madarski radovi obljavljeni 90-ih godina temeljili su se uglavnom na bazi izvora maticnih knjiga umrlih i memoara i tokom dugog vremena su se koncentrisali na utvrdivanje broja pogubljenih neduznih madarskih zrtava i na pri- kupljanje memoara. Prikupljanjem memoara pocelo je i ukljucenje tragicnih sudbina onih ljudi koji su pretrpeli drasticnu odmazdu u istoriju. Najveci rezultat ovih radova vidimo u tome da su probili zid lázi koji je podignut u vezi odmazde partizana protiv Madara, da su prekinuli sa shvatanjem istorijata nacionalnih manjina bivseg rezima, da su otvorili put pred izgradnjom novog vojvodanskog istorijskog pamcenja i istorijske svesti.4 Moramo skrenuti paznju i na to, da prikupljanje memoara o „jós hladnijim da- nima ” moglo da pocne u minutu posle dvanaest i da zbog toga nije moglo biti sveobuh- vatno i sirokog dijapazona, kao naprimer u slucaju Nemaca, koji su zatvarani u logore, a zatim iseljavani. Prikupljanje prisecanja na njihove golgote, zahvaljujuci njihovim udruzenjima koja su obrazovana na zapadonemackoj teritoriji, mogla su poceti odmah po njihovom okupljanju u logor, odnosno po njihovom iseljavanju. I pored za- kasnjenja, radovi Martona Matuske, Sandora Mesarosa, Julije Teleki, Janosa Slobode i drugih5 doneli su znacajne uspehe, istovremeno, bas u pitanju kője su drzali kao naj- vaznije — o broju zrtava — posle izvesne tacke vise nisu doneli nőve rezultate. Prvo- bitno zato, jer bi sledeci korák morao biti sistematsko istrazivanje, analiza prvobitnih izvora organa koji je sprovodio represalije i partije koja je stvorila organizaciju ÓZNA (Odeljenje za zastitu naroda). Istrazivanje arhivske grade, narocito dokumenata Ozne, u Srbiji ne samo da je otezano, vec je do danasnjih dana nemoguce.

Arhivska grada istrazena u domacim arhivima nazalost pruza malo odgovora po ovom pitanju. Pisac ovih redova vec duzi niz godina istrazuje istorijat vojvodanskih Madara i na osnovu madarskih arhiva mogla je prvobitno da rekonstruise onaj deo

3 Vidi seriju clanaka MARTONA MatuSke u Madar So-u iz 1990. godine, odnosno poziv DZVM (VMDK) upucena predsedniku Srpske akademiji nauka i umetnosti u Madar So-u od 20. aprila 1990. U pozivu se moze citati: „doslo je vreme, kada naucnim metodama treba ispitati vojvodanska zbivanja za vreme okupacije i neposredno posle oslobodnjenja. ”

4 Ranije o represalijama u Juznim krajevima objavljene su dve svecice u Sjedinjenim Americkim Drzavama, iz pera emigranata, jedan na madarskora, a drugi na engleskom jeziku. SZIGETHY GYÖRGY: Szemtanúja voltam Tito délvidéki vérengzéseinek. Cleveland, Ohio, 1956.; Elemer HomonnaY: Atrocities Committed by Tito’s Communist Partisans in Occupied Southern-Hungary. Clevelend, (Ohio), 1957.

5 Bez potpunosti: MATUSKA Márton: A megtorlás napjai. Fórum Könyvkiadó, Újvidék, 1991.; Isto: Hová tűntek Zsablyáról a magyarok? A VMDP Történelmi Bizottsága, Temerin, 2004.; ISTO: A délvidéki magyarság tragédiája. Rubikon, 2009. 5. sz. 46-47.; Mészáros Sándor: Holttá nyilvánítva. Délvidéki magyar fátum. I. Újvidék, 1991.; ISTO: Holttá nyilvánítva. Délvidéki magyar fátum 1944-1945. Bánság, Szerémség, Baranya, Muravidék. H. n. é. n.; ISTO: Újvidéki hideg hetek 1944-ben. Regio, 1994. 1. sz. (PDF verzija); Teleki Júlia: Keresem az apám sírját. Visszatekintés a múltba - II. Logos Grafikai Műhely, Tóthfalu, 1999.; Isto: Hol vannak a sírok? Óbecse, 2007.; Mojzes Antal: Halottak napja Bajmokon. Cnefa Kiadó, Bajmok, 1994. TELEKI BÉLA: Becse történetéből. Becse, 1995.; SZLOBODA JÁNOS: Zentán történt 1944-ben. Újvidék, 1997. Miért? Zakaj? Lendavski zveski. Lendvai füzetek 16. Szerk. Silvija Kulúar, Mira Unger, Dr.Bencze Lajos, Göncz László. Lendva-Lendava, 1998.; Ádám István- Csorba Béla-Matuska Márton-Ternovácz István: A temerini razzia. A VMDP Történelmi Emlékbizottsága, Temerin, 2001.; Rémuralom a Délvidéken. Tanulmányok, emlékezések, helyzetértékelések az 1944/45. évi magyarellenes atrocitásokról. Szerk. Csorba Béla, Matuska Márton, Dr. Ribár BÉLA. Atlantis, Újvidék, 2004.; FORRÓ Lajos: Jelöletlen tömegsírok Magyarkanizsán, Martonoson, Adorjánban. Szeged, 2007.; Isto: Jelöletlen tömegsírok. Rubikon, 2009. 5. sz. 40-44.

26