Biernacki Karol - Fodor István (szerk.): Impériumváltás a Vajdaságban 1944. Promena imperije u Vojvodini 1944 godine - Dél-Alföldi évszázadok 28. (Szeged - Zenta, 2010)
ENIKŐ A. SAJTI: PARTIZANSKA ODMAZDA PROTIV MADARA U VOJVODINI: REZULTATI I UPITNICI ISTORIOGRAFIJE
probléma koji odgovara na pitanje da li je Budimpesta imala saznanja o represalijama protiv Madara u jesen 1944, te ako je imala, sta sadrze informacije o tome, odnosno kako, putem koga i kakvim su kanalima dospevali do madarske javnosti i organa drzavne uprave. Sta se desilo sa pristiglim informacijama u lavirintu sluzbene birokra- tije, u datom slucaju pre svega u Odeljenju za manjine Kabineta premijera i u Mi- nistarstvu inostranih poslova? Kakvo je mesto zauzimala Jugoslavija u madarskim pripremama za sklapanje mira i uopste u njenim spoljnopolitickim teznjama, jer je ovo na odlucujuci nácin uticalo na zastitu manjina od strane Budimpeste? Zasto vesti o partizanskim represalijama nisu izazvali proteste u Budimpesti, zasto su se trudili da vec skoro namerno „zaborave” na to? Da li je pruzila, i da li je Madarska vojvodanskim Madarima, koji su opet dospeli u manjinsku sudbinu, i ciji je broj iznosio preko pola miliona, mogla da pruzi bilo kakvu zastitu protiv represalije vlasti, koja se srusila na njih? Ako jeste, u kakvim pitanjima je podigla glas i sa kakvim rezultatom? Rezultate ovih istrazivanja prvi put sam sumirala u monografiji na engleskom jeziku, a prosirena verzija je objavljena i na madarskom. Najnovije rezultate sam zadnji put sumirala u dve studije.6 Na osnovu ovih bi se podsetila samo na nekoliko vaznijih momenata. Prve vesti o okrutnosti partizana pristigli su jós pre sloma, 31. avgusta 1944, za vreme vlade Lakatosa, u II odeljenje Kabineta premujera, koji je bio zaduzen za man- jinska pitanja, a od strane madarske administracije u Juznim krajevima, koja je bila u rasulu, ali je jós ipák delovala. Prvi poznati izvestaj je stigao od medumurske Zandar- merije, odnosno od skupstinskog poslanika Ivana Nada (Nagy Iván).7 Ivan Nad, bivsi zagrebacki studentski voda, koji je prosao ozbiljnu politicku karijeru i stekao je poslanicki mandat po prikljucenju postavljenjem, dostavio je Ministarstvu originalno pismo Roze Lajko iz Cakovca od 7. avgusta 1944, u komé zena izvestava svoga brata iz Doroslova o dogadajima vezanim za smrt njihovog oca. U potresnom pismu stoji, da su 23. jula 1944. partizani upali u selo, pokupili 68 ljudi, isterali ih na kraj sela, do jednog mocvarnog dela, te starije tamo streljali, a medu njima i njihovog oca. Citiram iz pisma, koji je pisán dijalektom i sa pravopisnim greskama, prepisano na danasnji jezik: „... i morali su da pevaju i udarali su, ubadali su, pucali su im u glave i ostavili su ih u zbunju vezane, jós su bili zivi, onda su se tako udavili (...), vise mrtvih nije bilo, samo ovi stari ljudi, ali ne znamo zasto je to trebalo tako ciniti. Dragi mladi brate, mi smo sirocad, mi nemamo dobrog oca, zalost na srcu. ” Centralna istrazna komanda Zandarmerije o ovom slucaju izvestila je sledece: 30. jula u Cakovec je upala partizanska jedinica jacine 50 ljudi, pokupili su 53 dobrosto- jeca Madara (broj irtává nije isti, ali bitnije ne odstupa - S. E.), odveli su njihove konje i druge vrednosti, rodaci su kasnije u obliznjoj sumi pronasli tela 37 zrtava. U 6 Enikő a. Sajti: Hungarians in the Vojvodina 1918-1947. Atlantic Studies on Society in Change No. 110. Columbia University Press, New York. 2003. 405-488.; odnosno A. Sajti Enikő: Impériumváltások, revízió, kisebbség. Magyarok a Délvidéken 1918-1947. Napvilág Kiadó, Bp., 2004. 319-386.; ISTO: A „kommunizmus mostoha gyermekei”: a magyar kisebbség elleni megtorlások a Délvidéken - a kutatás eredményei és kérdőjelei. Létünk. Társadalom, tudomány, kultúra. XXXVIII. évf., 2008. 3. sz. 28-42.; Isto: Még hidegebb napok. Megtorlás a Délvidéken. Rubikon, 2009. 5. sz. 30-38. 7 Madarski zemaljski arhiv (MOL) K-28 Kancelarija premijera (ME) Odeljenje za manjine. 1944-R- 25 965. 27
