Biernacki Karol - Fodor István (szerk.): Impériumváltás a Vajdaságban 1944. Promena imperije u Vojvodini 1944 godine - Dél-Alföldi évszázadok 28. (Szeged - Zenta, 2010)
TIBOR MOLNÁR: DELOVANJE SENCANSKOG NARODNOOSLOBODILACKOG ODBORA U OKTOBRU 1944. GODINE
U vezi predmeta koji ce se predavati u Gimnaziji, odluka Odbora je da se umesto nemackog jezika uvede ruski. Veronauka i istorija do daljnjeg uputstava se uki- daju u svim skolama. I latinski jezik otpada kao predmet.” Posto je u zgradi Gimnazije — kao i u vreme Prvog svetskog rata — uredena bol- nica, nastavaje mogla da pocne tek 11. decembra.23 Na sednici Narodnooslobodilackog odbora od 16. oktobra bilo je reci o tome da su na salasima u okolini grada ucestale pljacke, krade. U cilju sprecavanja toga nare- deno je da Narodna milicija uz pomoc jedinice Crvene armije koja je stacionirana u mestu izvrsi dnevne kontrolé, obilaske terena. íz ovoga se da zakljuciti da su u navede- ne kriminalne radnje bili ukljuceni i sovjetski vojnici...24 Na sednici Odbora koja je odrzana 18. oktobra donete su prilicno ozbiljne odluke. Ispostavilo se da je gradska kasa prazna i da je potrebno obezbediti novae za rád usta- nova. U tóm je cilju dato uputstvo Poreskoj upravi da pocne sa ubiranjem poreskih zaostataka gradana. Odbor je doneo odluku o „brisanju” tragova okupacije. Sluzbenici koji su bili pos- tavljeni od strane madarskih vlasti su suspendovani. Natpisi su mogli biti ispisani iskljucivo na drzavnom jeziku. Stanovnistvo je bilo u obavezi da izradi plavo-belo- ervene jugoslovenske zastave sa zvezdom petokrakom u belom polju...25 NARODNOOSLOBODILACKI ODBOR ZA VREME VOJNE UPRAVE (20-31. OKTOBAR 1944.) Prema popisu stanovnistva iz 1931. na teritoriji Backe i Banata zivelo je 343 hiljade nemackih i 413 hiljada madarskih zitelja. Godine 1941. Juzni Sloveni, koji su bili naseljeni izmedu 1920. i 1941. bili su proterani iz Backe. Oktobra 1944. deo Nemaca je izbegao. Prema procenama na ovim prostorima ostalo ih je 200 hiljada. Procenjuje se da je 40 hiljada Madara odlucilo da ne saceka Crvenu armiju — veliki deo njih su cinili Sikuljci koji su naseljeni 1941/42. Nacionalni odnosi, koji su se razvili na ovaj nácin, ipák nisu garantovali apsolutnu brojcanu vecinu Juznih Slovena.26 Sudbina Nemaca, koji su ostali na teritoriji predratne Jugoslavije, vec je bila odlucena: jós je na Teheranskoj konferenciji izmedu 28. novembra i 1. decembra 1943. bilo odluceno da se posle rata nemacko stanovnistvo Srednje i Istocne Evrope iseli, a AVNOJ je usvojio ovu odluku. Sudbina Madara na jugoslovenskom prostoru tek se nazirala. Antifasisticko vece narodnog oslobodenja Jugoslavije i Glavni stab Jugoslovenske narodnooslobodilacke vojske pod vodstvom Josipa Broza Tita 16. oktobra 1944. posta- vio je generalstab u banatskom Vrscu. Vrhovni organi su na sastanku od 17. oktobra doneli odluku da se uvede vojna uprava na teritoriji Banata, Backe i Baranje. Od uvo23 Dobos János: A zentai gimnázium száz éve (1876-1976). Zenta, 1998. 51-52. str. 24 IASF. 121. 1. knjiga, 10. str. 25 IASF. 121. 1. knjiga, 12-13. str. 26 MesaroS 23. str. 81
