Biernacki Karol - Fodor István (szerk.): Impériumváltás a Vajdaságban 1944. Promena imperije u Vojvodini 1944 godine - Dél-Alföldi évszázadok 28. (Szeged - Zenta, 2010)

TIBOR MOLNÁR: DELOVANJE SENCANSKOG NARODNOOSLOBODILACKOG ODBORA U OKTOBRU 1944. GODINE

denja vojne uprave ocekivali su sto skoriju normalizaciju opste bezbednosne situacije, sto hitnije stavljanje privrednih kapaciteta u sluzbu daljih ratnih napóra, odnosno elimi- nisanje onih probléma kője su stvorili naselljeni strani elementi”. Pod naseljenim stranim elementima smatrane su nacionalne manjine — Nemei, Madari, Rumuni — i bilo je nedvosmisleno da je uvodenje vojne uprave prvenstveno usmereno protiv njih: resavanje nacionalnog pitanja na poseban, „revolucionaran” nácin. Uredba je naglasa- vala da je vojna uprava — na cije celo je postavljen general-major Ivan Rukavina, koji je direktno bio odgovoran licno Titu — privremenog karaktéra i da ce trajati do konac- nog oslobodenja Jugoslavije. Na osnovu uredbe celokupna sudska i izvrsna vlast su stavljeni pod nadleznost organa vojne uprave: narodnooslobodilacki odbori su stavljeni pod nadleznost vojnih vlasti, dobili su samo savetodavnu ulogu, odnosno izvrsavali su naredbe vojnih upravnih organa.27 Ova uredba je izvrsnu vlast u potpunosi militarizo- vala.28

Sustinu uvodenja vojne uprave obrazlozila je naredba generala Rukavine koja je izdata 22. oktobra 1944. U njoj se naglasava potreba za ocuvanjem juznoslovenskog karaktéra ovog podrucja, kao i odgovornost juznoslovenskog stanovnistva da podrzava one mere kője se sprovode u cilju nacionalne buducnosti.29

General-major Rukavina je svojom dnevnom zapovescu broj 1. od 25. oktobra 1944. detaljno obrazlozio hijerarhiju vojne uprave — koja je vec prakticno zazivela.30

Vojna uprava je teritorijalno podeljena na dva reona — Banatski i Backo-ba- ranjski.31

U okviru reona formirane su komande podrucja: jedna komanda podrucja je pok- rivala teritoriju 2-3 sreza. U sedistu srezova, odnosno u gradovima — na po 2-3 mesta u srezu - formirane su komande mesta.

Komande mesta su u selima organizovale vojne stanice. U selima sa juznoslo- venskim zivljem ovi organi su tesno saradivali sa mesnim narodooslobodilackim odbo- rima. U selima sa manjinskim zivljem nisu formirani narodnooslobodilacki odbori, u ovim selima iskljucivi nosioc vlasti bio je vojni organ.

Mesne oruzane jedinice prekvalifikovane su u regularne vojne jedinice i dobile su naziv Narodna straza. Medu zadatke Narodne straze spadalo je cuvanje javnog reda, hapsenja, cuvanje drzavne imovine i strateski vaznih objekata, kontrolisanje saobra- caja, cuvanje zarobljenickih logora, odnosno podrzavanje rada vojno-upravnih organa.

Prilikom razmestanja jedinica Narodne straze strogo se vodilo racuna da jedinice ne budu stacionirane u svom zavicaju.

U selima sa juznoslovenskim zivljem stacionirane su jedinice Narodne straze ja- cine voda, a u onima sa manjinskim zivljem u jacini cete. Zapovedao im je komandant vojne stanice. Komande mesta su organizovale Narodnu strazu u jacini bataljona, u okviru kojeg su imali interventnu cetu.32

27 Molnár Sud 205. str.

28 KasaS, Aleksandar: Madari u Vojvodini (1941-1946). Növi Sad, 1996. 158. str.

29 A. Sajti Enikő: Impériumváltások, revízió, kisebbség. Bp., 2004. 320. str. (u daljem tekstu: Sajti)

30 IAS F. 109. 2. kutija

31 Sajti 322. str.

32 Vidi fusnotu br. 26.

82