Biernacki Karol - Fodor István (szerk.): Impériumváltás a Vajdaságban 1944. Promena imperije u Vojvodini 1944 godine - Dél-Alföldi évszázadok 28. (Szeged - Zenta, 2010)

TIBOR MOLNÁR: DELOVANJE SENCANSKOG NARODNOOSLOBODILACKOG ODBORA U OKTOBRU 1944. GODINE

Desetog. Oktobra 1944, posle samo jednog dana pauze, ponovo je objavljen list, ovaj put dvojezican, pod nazivom „Senéanske novine — Sentai Újság”. U zaglavlju je stajalo: „Slozan rád sa bracom Madarima — Békés munka szerb testvéreinkkel”. U lis- tu, koji je vise slicio letku i koji je doziveo samo jedno izdanje, stajalo je sledeée:

„Stanovnici Sente! Braéo! Nepobediva Crvena armija vas je oslobodila. Osnovan je privremeni Odbor za resavanje gradskih poslova od sencanskih stanovnika Srba i Madara. Najvazniji zadatak Odbora je odrzavanje sigurnosti stanovnistva....” Posle toga, obljavljena su dva broja dvojezicnog lista „Sloboda - Szabadság” na po jednoj strani, pa „Sloboda” samo na srpskohrvatskom jeziku, od kojeg je póznát samo jedan broj. Osnovni zadatak svih listova je bilo da obavestavaju gradanstvo o naredbama Narodnooslobodilackog odbora, a kasnije i Komande mesta.17

Odbor je na svojoj sednici od 12. oktobra saslusao izvestaj o stanju u Gradskoj javnoj bolnici, po kojem je „... bolnica nadena u najveéem redu.”18

Pored Gradske bolnice za potrebe Crvene armije je u zgradi hotela „Amerika” uredena i ratna bolnica — to je cinilo jednu od najvaznijih tacaka saradnje izmedu Odbora i „oslobodilaca”. Hirurski zahvati i medicinski tretmani nad sovjetskim vojnicima izvodeni su u Gradskoj bolnici.19

Jedinice Jugoslovenske narodnooslobodilacke vojske — 8. Vojvodanska udarna brigada — usla je u Sentu 14. oktobra 1944. Odrzala je defile u centra grada, na kojem je ucestovalo i puno gradana. Medu clanovima brigade, koja je osnovana septembra 1944, bilo je i dosta Madara.20

Predsednik Narodnooslobodilackog odbora je na sednici od 14. oktobra protesto- vao zbog toga sto je zbog ugoséavanja pristiglih vojnika od svinja koji su bile na raspo- laganju zaklano znatno vise nego sto je to bilo opravdano. Odbor je pokrenuo inici- jativu da se izvrsi popis dobrovoljaca, koji ée ucestvovati „...i za dalje oslobadavanje porobljene domovine”.21 Prva grupa od 42 dobrovoljaca je 18. oktobra otisla „... sa najvecim odusevljenjem... i prikljucila se nasoj junackoj oslobodilackoj vojsci.”22

O gradskim prosvetnim ustanovama raspravljali su na sednici od 14. oktobra. Saslusavsi izvestaj poverenika Vujovica, Odbor je doneo sledeéu odluku:

„... Izvestaj druga Vujoviéa o pokretanju nastave u svih osam razreda gimnazije Odbor usvaja, i nareduje, odnosno odlucuje, da se pozovu svi ucenici, bez obzira na njihovu nacionalnost.”

Licnost postavljenog direktora nije ostavljala sumnju da i na planu obrazovanja Odbor stoji na tlu jugoslovenstva, ali da ne namerava slediti obrazovnu politiku Kralje- vine Jugoslavije: poziva sve ucenike, bez obzira na nacionalnost. U daljem tekstu jós vise se istice kiásná odlika nőve vlasti:

17 Sloboda Stampa 21-22. str.

18 IAS F. 121. 1. knjiga, 6. str.

19 Milorad CurCic-Tari Laslo-Vig Ágoston: Istorijat sencanske bolnice (1833-1998). Senta, 1998.

20 MesaroS 73. str.

21 IAS F. 121. 1. knjiga. 8. str.

22 IAS F. 121. 1. knjiga. 12. str.

80