Biernacki Karol - Fodor István (szerk.): Impériumváltás a Vajdaságban 1944. Promena imperije u Vojvodini 1944 godine - Dél-Alföldi évszázadok 28. (Szeged - Zenta, 2010)
TIBOR MOLNÁR: DELOVANJE SENCANSKOG NARODNOOSLOBODILACKOG ODBORA U OKTOBRU 1944. GODINE
- sa se organizuje snabdevanje stanovnistva namirnicama;- da se organizuje administracija;- da se zabrani tocenje alkoholnih pica.11 Sutradan, 9. oktobra, Narodnooslobodilacki odbor je zasedao ponovo. Hitno su raspravljali o tek osnovanoj Narodnoj strazi. Potvrdili su da sumnjiva lica treba odstra- niti iz tog tela, odnosno da treba poostriti kriterije za pristup — u tóm cilju oformljena je posebna komisija. Óva tacka dnevnog reda sugerise da je u tom oruzanom telu vec posle jednog dana delovanja bilo zloupotreba, ispada.11 12 Bilo je reci i o privrednim pitanjima. Na ovoj sednici su prvi put raspravljali o pitanju svinja. Naime, iz Banata je pocetkom oktobra — na osnovu ugovora koji je grad sklopio — doteran u Sentu veliki broj svinja. Ovu stoku bez gazde su proglasili ratnim plenom, za resavanje njihove sudbine imenovana je posebna komisija, odnosno poverenik Imre Verner. Predvideli su da ce deo zivotinja biti zaklan i da ce se koristiti u snabdevanju stanovnistva. Drugi „goruci” problem je bio snabdevanje pekara ogrevnim drvetom. Odbor se informisao i o situaciji sa novcem. Prema informacijama, valutni kurs je bio sledeci: 1 rublja je vredela 3 penga, odnosno 54 dinara. Upravljanje Gradske bolnice povereno je dr Dejanu Prekajskom, a Gimnazije Mi- lu Vujovicu, koji je u jugoslovenskoj éri bio poslednji upravnik sencanske Gimnazije.13 Posle sastanka u Velikoj sáli Gradske kuce odrzan je narodni zbor. Okupilo se 200-300 gradana — uglavnom simpatizera narodnooslobodilackog pokreta — uglavnom Srbi, ali i Madari. Odrzani su kratki govori na srpskom i madarskom jeziku, posle kojih je masa izasla na ulicu. „Spontanom” akcijom mase, ispred hotela „Rójál” srusen je spomenik vicegubernatora Istvana Hortija, odnosno madarska drzavna zastava na Glavnom trgu.14 Desetog oktobra u Maloj sáli Gradske kuce je zasedao Narodnooslobodilacki odbor. Pored ekonomskih pitanja bilo je reci i o formiranju opseznijeg oruzanog tela — Narodne milicije. Obrazlozenje je bilo da je postojece telő, Narodna straza, nepodobno za obavljanje zadatka koji su joj povereni. U diskusiji oko organizovanja milicije pomenuto je da je potrebna mobilizacija onih rezervnih oficira i podoficira, odnosno policajaca, koji su sluzbovali u jugoslovenskoj éri.15 Za vreme sednice iz susedne Velike sale cula se galama: okupili su se gradani — sa bivsim jugoslovenskim policijskim kapetanom na celu — i trazili su rasformiranje Naorodnooslobodilackog odbora. Optuzivali su odbor da, navodno, ne kaznjava ratne zlocince, vec u sklopu Narodne straze daje oruzje onima koji su aprila 1941. bili „nemzeteri”. O tome, naravno, nije bilo reci i clanovi Odbora su argumentiama, a pripadnici narodne straze i oruzanom pretnjom, uspeli da nezadovoljne „ubede”. Posle ovoga vise niko nije stavljao pod znak pitanja opravdanost postojanja narodne vlasti...16 11 IAS F. 121. 1. knjiga, 1-2. str. 12 IAS F. 121. 1. knjiga, 3. str. 13 IASF. 121. 1. knjiga, 3. str. 14 SLOBODA 44-e 18. str. 15 IASF. 121. 1. knjiga, 5 str. 16 SLOBODA 44-e 18-20. str. 79
