Biernacki Karol - Fodor István (szerk.): Impériumváltás a Vajdaságban 1944. Promena imperije u Vojvodini 1944 godine - Dél-Alföldi évszázadok 28. (Szeged - Zenta, 2010)

TIBOR MOLNÁR: DELOVANJE SENCANSKOG NARODNOOSLOBODILACKOG ODBORA U OKTOBRU 1944. GODINE

Sovjetske trupe su u prepodnevnim casovima bez borbe umarsirale u Sentu.4

PREUZIMANJE VLASTI: DELATNOST NARODNOOSLOBODILACKOG ODBORA OD 8. OKTOBRA 1944. DO ZAVODENJA VOJNE UPRAVE

U nedelju — 8. oktobra 1944. — jós je izasao lokalni list „Sencanske novine”, ciji je uvodni clanak nosio naslov: „Otici? Ostati?”. Nepoznati autor je agitovao da stanovnistvo grada madarske nacionalnosti ostane na svoj rodnoj grudi. Objavljeni ratni izvestaji su redom izvestavali o zaustavljenim i odbijenim sovjetskim napadima, ali je bilo obavestenja i o zavodenju zabrane tocenja alkoholnih pica, o zboru gradana sa dozvolom za drzanje oruzja i o tome da ce nastava u osnovnim skolama poceti tek 16. oktobra. Zanimljivost lista je da su ga stampari — u velikoj zurbi — stampali obrnuto, odnosno naglavce...5

Na osnovu uputstava kője je septembra 1944. izdao Glavni stab Jugoslovenske narodnooslobodilacke vojske i Glavni narodnooslobodilacki odbor Vojvodine, na oslo- bodenim teritorijama neodlozno je trebalo formirati privremene narodnooslobodilacke odbore, kao jedine nosioce politicke vlasti. Paralelno sa osnivanjem odbora, predvideli su formiranje naoruzanih narodnih straza.6

Ulaskom Sovjeta jós nije bilo reseno ko ce preuzeti upravljanje gradom. U sen- canskoj Gradskoj kuci okupljale su se dve grupacije kője su pretendovale na vlast: na jednoj strani su bili sledbenici jugoslovenske vlade u izganstvu, a na drugoj clanovi ilegalnog Narodnooslobodilackog odbora i njegovi sledbenici — na obe strane Srbi. Kao rezultat verbalnog duela — koji je po velikoj verovatnoci pratio i fizicki obracun — simpatizeri Narodnooslobodilackog odbora su uspeli da istisnu rojaliste iz Gradske kuce.7

Posle toga, popodne u 3 sata, pocela je osnivacka sednica sencanskog Narodnooslobodilackog odbora: sestoclani odbor koji je formiran u ilegali prosiren8 je sa pet cla- nova9 - medu njima sa dva Madara: za predsednika Odbora izabran je Isa Nesic, a za sekretara Dusán Milicev.10 Po izboru Odbor je doneo sledece odluke:- da se gradanstvu uputi dvojezicni, na srpskom i madarskom izdati proglas, u ko- jem se ono poziva na cuvanje javnog reda. mira i sigurnosti;- da se osnuje Narodna straza;- poziva se stanovnistvo da préda vatreno oruzje;- da vaznije gradske objekte cuva straza;

4 Molnár II. Sr. 63. str.

5 Original lista — zahvaljujuci sencaninu Belec Imreu — cuva se u Zbirci sencanskih dnevnih i ne- deljnih listova Istorijskog arhiva u Senti. pod signaturom: IAS, F. 385.; Szloboda János: A zentai sajtó története. Zenta, 1995. 21. str. (u daljem tekstu: Sloboda Stampa)

6 Mészáros Sándor: Holttá nyilvánítva. Bp., 1995 . 21. str. (u daljem tekstu: MesaroS)

7 Szloboda János: Zentán történt ’44-ben. 1997. 16-17. str. (u daljem tekstu: Sloboda 44-e)

8 Sastav ilegalnog sencanskog Narodnooslobodilackog odbora: pedsednik Isa Neüic, sekretar Jakov Sekulic, blagajnik Ferenc Sabo, clanovi Dusán Miladinov, Dusán Miliéev i Aleksandar Stojkov.

9 Növi clanovi: Radivoj Dragin, Lazar Rakic, Janos Molnár Cikos, Uros Popovié i Mihalj Olajos.

10 Pál Katona: Istorijat razvoja narodne vlasti u Senti 1944-1963. Senta, 1979. 10-12. str. (u daljem tekstu: Katona)

78