Biernacki Karol - Fodor István (szerk.): Impériumváltás a Vajdaságban 1944. Promena imperije u Vojvodini 1944 godine - Dél-Alföldi évszázadok 28. (Szeged - Zenta, 2010)
SLOBODAN BJELICA: KOMUNISTICKA VLAST I NACIONALNO PITANJE U VOJVODINI PRVIHGODINA NAKON DRUGOG SVETSKOG RATA
SLOBODAN BJELICA KOMUNISTICKA VLAST I NACIONALNO PITANJE U VOJVODINI PRVIH GODINA NAKON DRUGOG SVETSKOG RATA Sazetak: Nacionalno pitanje je oduvek zauzimalo istaknuto mesto medu temama kojima su se bavili komunisti u Jugoslaviji, stavise, cesto je posmatrano kao kljucno pitanje postojanja jugoslovenske drzave. To je posebno bilo karakteristicno za Vojvodi- nu, ciji je prostor bio etnicki veoma sarolik. Koliko su komunisticki rukovodioci pridavali paznje medunacionalnim odnosima, vidi se i iz zapisnika Pokrajinskog komi- teta Komunisticke partije Srbije za Vojvodinu, a koji su predstavljali dokumentarni osnov za pisanje ovog rada. U periodu od oslobodenja pa tokom narednih godina, go- tovo da nije bilo sastanka PK a da problem „sovinizma” u Vojvodini nije dominirao u raspravi. U ovom radu posmatranje period od 1945. godine, kada su komunisti i dosli na vlast, pa do 1948. godine, buduci da je sukob sa Informbiroom dodatno iskompliko- vao nacionalno pitanje u Vojvodini, koje je tada dobilo jednu novu dimenziju. Kljucne reci: Vojvodina, komunisti, nacionalne manjine, nacionalno pitanje. Visenacionalni karakter Vojvodine predstavljao je poseban izazov za svaki rezim koji je torn teritorijom upravljao. Tako su se i jugoslovenski komunisti, odmah nakon zavrsetka Drugog svetskog rata, nasli pred delikatnim zadatkom da usklade odnose izmedu vecinskog naroda, kao nosioca otpora fasizmu i ostalih naroda, cije su maticne drzave bile porazene u ratu. Odnosi izmedu nacionalnih zajednica, za razliku od situa- cije sa kojom se 1918. godine suocila prva jugoslovenska drzava, dodatno su bili opte- receni masovnim zlocinima koji su se na prostoru Vojvodine dogodili u toku rata, odnosno slucajevima odmazde neposredno nakon oslobodenja. Sa druge strane, skladne medunacionalne odnose ne samo da je nametala potreba opstanka komunistickog rezi- ma, nego i saveznistvo koje je posle 1945. godine uspostavljeno sa zemljama „narodne demokratije” — Madarskom, Rumunijom i Cehoslovackom. Stoga se Komunisticka partija Jugoslavije, u skladu sa svojim politickim interesima, ali i ideoloskim postulati- ma, trudila da vodi jednu tolerantnu nacionalnu politiku, odnosno da suzbija bilo kakve pojave nacionalne netrpeljivosti. Od svog osnivanja 1919. godine pa do Drugog svetskog rata, KPJ je izvrsila svojevrsnu evoluciju svojih pogleda na nacionalno pitanje. U samom pocetku karakteri- sao ju je nacionalni unitarizam, da bi polovinom dvadesetih godina bio nacinjen potpu- ni zaokret u tom pogledu. Priznato je postojanje vise posebnih nacija na prostoru jugoslovenske kraljevine, a pocinje da se razvija teza o „velikosrpskoj hegemoniji” sa jedne strane, odnosno „ugnjetenim” narodima sa druge strane. Resenje nacionalnog pi- tanja jugoslovenski komunisti su u to vreme nalazili u razbijanju svoje drzave, na cijim bi rusevinama nastalo vise novih, a teritorije naseljene nacionalnim manjinama bile bi 111
