Biernacki Karol - Fodor István (szerk.): Impériumváltás a Vajdaságban 1944. Promena imperije u Vojvodini 1944 godine - Dél-Alföldi évszázadok 28. (Szeged - Zenta, 2010)
SLOBODAN BJELICA: KOMUNISTICKA VLAST I NACIONALNO PITANJE U VOJVODINI PRVIHGODINA NAKON DRUGOG SVETSKOG RATA
pripojene susednim revizionistickim zemljama. Polovinom tridesetih godina odustalo se od tako radikalnih ideja i prihvacena ideja federalizma, po sovjetskom uzoru, kao prava mera za nacionalno pitanje u Jugoslaviji.1 Svoj program komunisti su i ostvarili posle dolaska na vlast 1945. godine, stvorivsi sestoclanu federaciju, a i stvaranje Auto- nomne pokrajine Vojvodine obrazlagano je pre svega nacionalnom heterogenoscu nje- nog stanovnistva. Etnicka slika Vojvodine znacajno je promenjena vrlo brzo nakon oslobodenja. Domaci Nemei bili su kolektivno proglaseni za saradnike okupatora, bila im je oduzeta imovina i bili su prisiljeni da napuste zemlju, a neki od njih su doziveli i tragienu sud- binu. Masovna kaznjavanja su, u izvesnoj meri, nakon oslobodenja doziveli i Madari.1 2 lakó je bilo zahteva da se i oni, makar delimicno, isele iz Vojvodine, od kojih je najoz- biljniji bio onaj koji je izneo ministar za kolonizaciju Sreten Vukosavljevic, do toga nije doslo.3 Ostale nacionalne manjine nisu bile podvrgnute tretmanu koji su imali Nemei i Madari, svakako zbog toga sto njihovi pripadnici nisu masovnije ucestvovali u genocidu koji se nad Srbima, Jevrejima i Ciganima sprovodio u toku okupacije.4 Neophodno je napomenuti da su „revolucionarnom pravdom” nakon oslobodenja bili obuhvaceni i pripadnici jugoslovenskih naroda, ukljucujuci i srpski. I upravo je táj „kiásni pristup” bio, po misljenju komunista, sredstvo kojim ce se izvrsiti „diferencija- cija” u redovima nacionalnih manjina, ciji bi najsiri slojevi potom podrzali novu vlast. Nacionalno pitanje kao goruci politicki problem pred vojvodanske komuniste postavljeno je na, u nasoj istoriografiji dobro poznatoj i vise puta citiranoj, Sedmoj pokrajinskoj konferenciji KP Srbije za Vojvodinu, odrzanoj 5. i 6. aprila 1945. godine u Növöm Sadu. Konferenciji je prisustvovalo oko 150 delegata iz svih okruga Vojvodine, kao i iz vojske. Prisutni su bili i Blagoje Neskovic, sekretar srbijanske Partije, general Kosta Nad i drugi. Konferenciju je otvorio sekretar PK Jovan Veselinov Zar- ko, koji je podneo politicki referat u kom se osvrnuo i na nacionalne odnose u Vojvo- dini tokom Drugog svetskog rata. Apostrofirajuci masovno ucesce Sremaca, pogotovo Srba u ustanku, Veselinov je bio i samokritican: „Razume se, i u nasem radu u Sremu bilo je mnogo slabosti. Prva je nasa slabost bila sto smo se mi vrlo malo priblizili hrvatskim masama. Mi smo tu isii po liniji manjeg otpora. Srbi su se lakó okupili oko nas. Bilo je pametno sto smo srpska sela uzimali za bazu naseg pokreta, ali je trebalo vise raditi sa Hrvatima. Sto se tice Slovaka, oni su 1941. bili uz nas, a kasnije su dugó vremena bili ravnodusni, da se 1943. i 1944. ponovo aktiviraju i priblize pokretu... U Banatu je situacija mnogo jasnija. Tamo smo imali apsolutno polovinu Srba, a zatim drzanje Madara prema nama bilo je drukcije nego u Backoj. Nasi drugovi u Backoj 1 Mlivoj Beslin: Jugoslovenski komunisti i srpsko nacionalno pitane. Kultúra polisa, Növi Sad, br. 8-10/2008. 85-92. 2 Po misljenju prof. Aleksandra Kasasa „karakter okupacije i ponasanje vojvodanskih Madara u ram uveliko se odrazava na njihov polozaj prvih meseci po oslobodenju Vojvodine”. Aleksandar KasaS: Madari u Vojvodini 1941-1946. Növi Sad, 1996. 190. 3 Prema podacima prof. Branka Petranovica, Madare je od iseljenja spasla poseta Rákosija marsalu Titu i mólba da se proterivanjem vojvodanskih Madara ne otezava polozaj komunista u Madarskoj. Branko Petranovic: Jugoslavia na razmedu (1945-1950). Podgorica, 1998. 397. 4 Bilo je ideja da se izvrsi „razmena stanovnistva” izmedu Jugoslavije i Rumunije, a slovacka inteli- gencija je vrsila propagandu medu vojvodanskim Slovacima de se iseljavaju u Cehoslovacku Republiku. Jelena Popov: Narodni front u Vojvodini 1944-1953. Növi Sad, 1986. 249. 112
