Milenko Palić: Visszaemlékezés a világháború éveire 1941-1945 - Dél-Alföldi évszázadok 19. (Szeged, 2003)
СЕЋАЊЕ HA ГОДИНЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ PATA (1941-1945)
Угоститељски и дневни и ноћни локали су радили пуном паром, нарочито варијетеи са добрим уметничким програмима; биоскопи и позоришта (гостујућа) такође. Добре циркуске представе су даване у летњим месецима. Железнички саобраћај (пошто је остао неоштећен) радио је нормално, a у саобраћај је уведен и приличан број аутобуса. Дунав и Тиса, пошто су постале граничне реке, нису биле коришћене за цивилни и бродски саобраћај, којег је до 1941. године било. Путовати се, наравно, са личном картом (легитимацијом), могло слободно по целој држави — Мађарској. Скоро масовно путовање Новосађана и бачких Срба уопште започело је већ у јесен 1941. године. Новосађани су одлазили у Будимпешту — на Сајам и просто да виде Пешту. Већ у јесен 1941. године су у Новом Саду за грађанство организована предавања о Мађарској (географија и историја укратко) и о Будимпешти. Нарочито је Србе у Новом Саду власт подстицала да посећују ова предавања одржавана у свим школама у граду. Током 1942. године, a и наредне, новосадски и бачки Срби су путовали у Будимпешту и Сегедин ради разгледања ових великих и лепих градова, ради посете чувеном забавном парку Неплигету и циркуским представама у њему, ради посете позориштима, нарочито оперским и оперетским представама, затим варијетеима итд., али не заобилазећи ни познату Гараи улицу хп у близини Источне железничке станице (Келети пајаудвар) на коју су стизали возови с југа државе. Ја сам био у Будимпешти у јесен 1941. и у лето 1942. године. У Будимпешти су Срби лепо примани и без видног испољавања национализма и шовинизма. Српско становништво у Новом Саду и у Бачкој, дакле, и после низа неповољних мера окупатора по њега — принудно исељавање, рација, одношење мункаша, репресалије после партизанских и илегалних комунистичких акција и других мера, ипак се укључивало у текући живот, чак и у онај забавни, већ 1941, a нарочито 1942. године, ДОК СЕ ИСТОВРЕМЕНО по другим деловима Југославије већ водила оштра борба са окупаторима и њиховим домаћим помагачима (Србија, Хрватска) a становништво било излагано уништавању. Овакав приговор бачким Србима би се могао прихватити као умесан, али треба имати у виду и неке околности — да су то омогућиле конкретне прилике, недовољна обавештеност бачких Срба о приликама и ситуацији у другим деловима Југославије и да је људски не пропустити да се живи ако се може и мора... Новосадски Срби су (као и у целој Бачкој) учествовали у НОБ-у и помагали га. О томе опширније видети 3. Голубовић, М. Куманов, Нови Садурату и револуцији, Нови Сад, 1981, 658. 35 Становништво Будимпеште и других великих градова Мађарске је аутобусима долазило у Нови Сад да виде Белу палату (зграду Дунавске бановине), тј. фехер палотат, како су је Мађари из Мађарске звали. Односи Срба и Мађара у Бачкој и Срба и Мађара у Мађарској били су осетно различити. Наиме, међу Мађарима у Бачкој било је доста националиста и шовиЗвонимир Голубовић, Живан Куманов, Нови Сад у рату и револуцији, 1941-1945. 2. књига, Нови Сад, Институт за историју, 1981, 658.
