Milenko Palić: Visszaemlékezés a világháború éveire 1941-1945 - Dél-Alföldi évszázadok 19. (Szeged, 2003)

СЕЋАЊЕ HA ГОДИНЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ PATA (1941-1945)

Трећег дана рације, још увек не схватајући суштину ситуације, изашао сам из куће да у оближњој (Гирицовој) пекари купим хлеба. Полицајац који је испред куће стајао, пустио ме је. Хлеба сам успео да купим, a када сам се враћао, са трга су долазила два жандарма, али ми нису ништа рекли, ваљда што су видели хлеб у мојим рукама. Кад сам прелазио улицу, с трга је долазио камион натоварен ле­шевима чије су ноге и руке висиле. У кућу сам ушао пре него што је камион про­шао. Опет сам констатовао да сам добро прошао, иако сам био врло узбуђен због призора камиона с лешевима. Сутрадан после завршене тродневне рације, на улицама града је било врло живо, нарочито на пошти, одакле је већи број грађана слао телеграме својима изван Новог Сада. И ја сам мојима у Бачко Градиште такође послао телеграм да сам жив и здрав. На улицама су се људи гласније поздрављали него раније, ваљда зато што су срећно преживели рацију. После рације је умањена и илегална и партизанска активност у Бачкој. Прилике су се у Новом Саду санирале. Живот се нормали­зовао (уколико се у оно време могло уопште рећи), наравно у складу са тадашњим збивањима и последицама које су она нужно морала да имају... За 1942. годину, у Новом Саду, у Бачкој и Мађарској, може се рећи да је она у односу на све друге ратне године (на претходну и наредне две) била нека врста златних времена. Хране је било у изобиљу — осетно више него у било ком другом крају окупи­ране и распарчане Југославије. Наиме, иако је Мађарска била обавезна да све виш­кове произведене хране и друге робе испоручује Немачкој, њена влада је успела да сваке године задржи 250 килограма по глави становника. Други прехрамбени артикли — месо, jaja, жива стока и друго, морали су бити продавани државном от­купном предузећу по диктираним ценама, али се ова обавеза увелико избегавала. На пример, велики број свиња (и угојених) је тајно клан, чак и усред лета, и сак­риван. Наиме, испечено месо је стављано у истопљену маст и у лименим посудама закопаван или скриван на другим сигурним местима. Били су то први фрижидери у Бачкој, a тада ваљда и једини у окупираној Југославији. Обавезе у производњи прехрамбених артикала нису биле превелике, a конт­ролни органи су се могли лако поткупљивати, па је остајало довољно за чак обил­ну исхрану, наравно, за један број становника само преко црне берзе. Црна берза је цветала. Могло се набавити све и свашта — од игле до локомо­тиве. Црна берза је, додуше, прогоњена и кажњавана, али врло неефикасно, јер су се контролни органи могли лако поткупити, нарочито када су биле у питању веће количине робе. Део робе на црној берзи је био и лошег квалитета (мироштош на мађарском језику). Било је и квалитетне робе, a и до ње се није лако долазило, мада по вишим ценама. 34 4 Можда се ради о мађарској речи „‍m‍ü‍r‍o‍s‍t‍"‍ која значи: вештачко влакно. Аутор није успео дати објашњење значења речи, али се јасно сећа саме речи.

Next

/
Thumbnails
Contents