Milenko Palić: Visszaemlékezés a világháború éveire 1941-1945 - Dél-Alföldi évszázadok 19. (Szeged, 2003)

СЕЋАЊЕ HA ГОДИНЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ PATA (1941-1945)

ролама

7 југословенских Немаца, организованима у Културбунду. Сукоба међу њима није било (?).

8 Тих дана су се, поред југословенских, у граду појавиле и мађарске заставе. У суботу поподне (12. април?) у центру града се појавила и немачка војска на неколико мотоциклова, али су се врло кратко задржали.

9 После тога су у центру града настале манифестације Мађара и Немаца уз поклике Хитлеру и Хортију, a уз звиждуке и псовке Југославији и бацање каменаца на фирме у граду на српском језику и захтеве да се скидају југословенске заставе (Le a zászló!). У току ноћи између 12. и 13. априла (?), (био је Ускрс), уз велику и друготрајну пуцњаву, у град је ушла, тачније улазила, мађарска окупаторска војска.

10 Већ у рану зору су почели претреси кућа и извођење људи, жена и деце на улице и тргове уз претње и псовку, a неретко и кундачење. У групи малтретираних грађана на Житном тргу

111 сам био и ја. Тек око подне нам је допуштено да се вратимо кућама. Успут смо сретали мађарске генерале и официре, међу којима и генерала Бајора Ференца" са прстењем на прстима обе рукеЛ Град је следећег јутра освануо у нереду и са много полиције и жандармерије на улицама и војске под пуном ратном опремом око града.

12 На улицама је на више места било убијених људи и жена. Већ тих дана смо сазнали да је окупаторска војска вршила стрељања и у војним касарнама под оптужбом да су ти људи пуцали у мађарске војнике (?).

13 Овакво стање је потрајало још два-три дана, мада је грађанима било дозвољено кретање улицама. После ових догађаја везаних за улазак мађарске окупаторске војске у град, дошло је до смиривања. Међутим, мало је ко радио. На улицама је било много света. Немачка војска је свакодневно пролазила кроз град у колонама и моторизована, односила из радњи намирнице, нарочито хлеб, сухомеснату робу и цигарете, али се није задржавала. Дозвољено је било да се овим колонама приђе сасвим близу и разговара с војницима. Многи грађани су се дивили техничкој опремљености немачке војске и њеној дисциплини. Традпционалан назив домаћих, локалних групација спремних на сарадњу и пружање помоћи окупатору. 8 Упитнике у загради аутор употребљава у случајевима када није сигуран у тачност одређених тврдњи. 9 12. априла 1941. била је субота, 13. и 14. април били су ускршња недеља и понедељак. 10 Од 11. априла наступајупе мађарске војне јединице нису наишле на већи отпор, јер је југословенска војска због немачког напада од 6. априла већ била у повлачсњу. Ипак је било спорадичне пуцњаве и герилских акција. У Нови Садаје ушла механизована бригада интервентног корпуса, коју је 14.априла сменила 2. коњичка бригада 5. корпуса појачана бициклистнчким батаљоном. Њихов задатак је био одбрана линије Дунава од Старе Паланке до Титела, са седиштем команде у Новом Саду. ЧИМА 51-74. " Ференц Бајор, пензионисани генерал, био јс командант града Новог Сада. Ђула Кадар (Kádár Gyula) у својим мемоарима помиње ратни намет разрезан на новосадско српско и јеврејско становништво, због којег су Бајора 1942. позвали пред војни суд и казнили двогодишњим затвором и ражаловањем. KÁDÁR GYULA: A Ludovikától Sopronkőhidáig (Од Лудовике до Шопроикехида). Budapest, 1978^378-379. '" Мађарске снаге реда су стигле готово истовремено са војском. KÁDÁR GYULA: A Ludovikától Sopronkőhidáig. Budapest, 1978. 378-379. 13 Аурел Шаламон који je y град стигао ca 2. хусарским пуком 2. коњичке бригаде, на седмој и осмој страни својих мемоара пише о томе да је инжињеријска јединица по свом уласку у Нови Сад вршила егзекуције на обали Дуиава. ШАЛАМОН 7-8.