Milenko Palić: Visszaemlékezés a világháború éveire 1941-1945 - Dél-Alföldi évszázadok 19. (Szeged, 2003)

СЕЋАЊЕ HA ГОДИНЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ PATA (1941-1945)

TOKOM ове седмице сам са потребном дозволом на бициклу отпутовао у родно место Бачко Градиште, код мојих. Ишао сам друмом Нови Сад - Бечеј (преко Темерина). По преласку Гата на речици Јегрички, у даљини сам угледао повећу масу света која је са новосадског друма скретала према Чуругу и Госпођинцима.

14 Пожурио сам да видим о чему се ради. Међутим, она маса света се већ прилично удаљила од раскрснице, па сам одустао да идем за њом; наставио сам пут за Бачко Градиште. У селу је стање било нормално. Кад сам стигао до куће свог рођака деда Мике Бранковог, који се срећом нашао на улици, он ми је рекао да не идем кући јер су сви моји сајош много других породица похапшени и интернирани, тј. под стражом спроведени према Новом Саду. Они су, дакле, били она маса света коју сам видео на друму. Пошто је било вече, остао сам да спавам код деда Мике и ујутру сам се вратио (без проблема) у Нови Сад. Убрзо сам од комшија из Бачког Градишта сазнао да је око 50 виђенијих породица у селу похапшено и саопштено им да ће бити пребачени у Србију, да могу понети само колико стане на једну колску запрегу. Куће су им свима опљачкане. После месец-два, међутим, један број их се вратио у село. И моји такође, али у празну кућу. Више нису узнемиравани од месних власти.

15 Од тада су се низале промене за променом у животу града и грађана, настале услед ратног стања и мера окупаторских власти о којима смо сазнавали преко плаката и на српскохрватском језику (и на мађарском и немачком), a пре свега да је Бачка враћена у састав мађарске државе, да је грађанство обавезно да преда све врсте оружја које поседује и да ће сваки отпор и противљење оваквом стању бити кажњавано смрћу. Од ових промена, које су погађале све, a нарочито српско становништво, навешћу само оне које су у већој мери мењале дотадашњи живот у граду, па и мој лично. Већина ових догађаја и промена су у историографији појединачно обрађене. У целини, међутим, оне још нису научно сагледане и обрађене — немамо још научну монографију о Бачкој у годинама 1941-1945, па су сећања појединаца на ово време још увек актуелна. Разумљиво је да смо промене настале после априла 1941. године тешко подносили јер се рушио један дотадашњи, мада не савршен, али наш свет

у и поредак и настајао нови, пун неизвесности какав ће бити и какав ће му бити развој, исход у ратним условима које смо многи први пут сада доживљавали. Прва и најприсутнија промена која се нас Новосађана највише дојмила, била је што је ДУНАВ постао граница између две државе — Мађарске и Независне Државе Хрватске. Пошто су мостови срушени, између Новог Сада и Петроваради14 Мађарски назив је: Boldogasszony falva (Болдогасоњфалва). 15 Породица аутора билаје староседелачка, a не колонизована после 1918. године. 16 Аурел Шаламон пише да су, по његовим сазањима, Срби пре свог повлачења сакупили оружје од становништва, то међутим није тачно (ШАЛАМОН, 10. страна). Примера ради, одмах по окупацији, становништво Сомбора је путем плаката обавештено да је сваки грађанин обавезан да своје оружјс и муницију у свом власништву преда повим властима и да прекршиоце уредбе очекује стрељање по кратком поступку. ЧИМА, н.д. 57. стр.