Milenko Palić: Visszaemlékezés a világháború éveire 1941-1945 - Dél-Alföldi évszázadok 19. (Szeged, 2003)
„БИО CAM НАЈЛЕПШИ ХОРТИЈЕВ ВОЈНИК..." УВОД СЕЋАЊИМА МИЛЕНКА ПАЛИЋА
растао, због чега је шеф генералштаба мађарске војске дао сагласност за акцију чишћења терена у Шајкашкој области. Војна операција је у Шајкашкој и у Новом Саду прерасла у крваве репресалије, које је и аутор преживео и овековечио. Мађарско политичко и војно руководство је о увођењу статарија, његовом продужавању и одмаздама одлучивало на основу добијених извештаја. Лако је било преценити опасност од перманантне опасноти од партизана. Из извештаја о ситуацији генерал-потпуковника Јожефа Бајноција (Bajnóczy József) израђеног за потребе шефа генералштаба, јасно се види да су извештаји о сукобима мађарских државних власти са четницима и партизанима и о претрпљеним губицима они приказани већим од реалних. Према Бајноцијевим информацијама: „План четничког напада је приликом рације пронађен код чурушког становника, Јеврејина Фридриха Фројнда (Freund Frigyes), убијеног приликом бекства." 20 До поменуте чистке је дошло у зору 6. јануара у области оивиченој насељима Чуруг, Жабаљ, Гардиновци, Шајкаш. Касније су поново стигле вести о планираном, добро припремљеном, нападу широких размер на Нови Сад. Бајноци је у свом петом извештају о општој ситуацији (од 13. јануара 1942.) 1 сумирао резултате истраге и као циљ устаника — устанике тада већ дефинише као партизане — означава истребљење мађарског и немачког становништва, заузимање Бачке и покретање акције која би се проширила на цео Балкан, чиме би се дао допринос победи Совјетског савеза. У помињаној области заистаје дејствовала партизанска јединица и од јесени 1941. сукоби са њоме су постали стални, као и одмазде мађарске стране коју помиње и аутор, међутим, није се могло претпоставити да би они били способни за планирање и извођење тако далекосежних замисли. 22 Извештај о догађајима у периоду 15-20. јануара, под редним бројем 7, генерал-потпуковник Бајноци је закључио ујутру 21. јануара. Према тим подацима ујутру у шест часова почела је чистка и у Новом Саду и „вероватно ће трајати 3 дана". 2 ' Мађарске јединице су опколиле град 20. јануара и егзекуције су трајале до 23. јануара. Према спису датираном с 23. јануаром „...легитимисано је 3.500 сумњивих лица. Чишћење Новог Сада завршава се данас. ...Иначе у Новом Саду је потпуни ред и мир, и током ноћи између жандара и партизана било је пуцњаве и сукоба ручним бомбама само у подунавским шумарцима. Више партизана је изгубило животе. ... Насупрот алармантним вестима се може констатовати да није било атроцитета према деци." 4 Сазнавши за одмазду која је погодила и недужно цивилно становништво шеф генереалштаба Ференц Сомбатхељи издао је наредбу за прекидање акције. Новосадска рација је имала 3.340 цивилних — међу њима 147 деце — жртава: 2.550 Срба, 743 Јевреја, 11 Мађара и 36 припадника других народности. 25 20 Први извештај о ситуацији (1. számú helyzettájékoztatás). 6. јануар 1942. Војноисторијски архив (HL) VKF 1942 vkf hdm. csf. [eln./49] 1-400. 21 Исто. 22 ШАЈТИ 152-154. 23 Извештај о онштој ситуацији бр.7. (7. számú helyzettájékoztatás). 21. јануар 1942. Војноисторијски архив (HL) VKF 1942 vkf hdm. csf. [eln./49] 1-400. 24 Извештај o општој ситуацији бр. 8. (8. számú helyzettájékoztatás). 23 јануар, Војноисторијски архив (HL), VKF 1942 vkf hdm. csf. [eln./49] 1-400. Sipos Péter (главни уредник), Magyarország a második világháborúban. Lexikon A-Zs (Мађарска уДругом светскомpamy. Лексикон А-Ж), Budapest, 1997.
