Milenko Palić: Visszaemlékezés a világháború éveire 1941-1945 - Dél-Alföldi évszázadok 19. (Szeged, 2003)

СЕЋАЊЕ HA ГОДИНЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ PATA (1941-1945)

хране) видели смо да јој је кров сав разнесен, a ми, коњ и крава остали смо поштеђени. Гранате су вероватно само прошле кроз кров. Још само који тренутак и ми ћемо говорити са првим придошлим војницима Црвене армије и тиме ће отпочети ново поглавље наше већ двогодишње одисеје. Био је 19. новембар 1944. године. Тада још нисмо знали да су Београд и скоро цела Војводина већ ослобођени од фашистичке окупације. Нисмо у том тренутку још знали ни били сигурни да су и по наш живот отклоњене све опасности... Руске војнике смо дочекали у дворишту пред кућом: нас двојица и домаћин са женом. Руси су најпре тражили један чаршав да сахране свог погинулог друга. Домаћину сам ово превео на мађарски. Домаћица им је дала повећи бео чаршав. Један од њих је остао с нама. Пошто је утврдио ко смо, домаћинима је рекао да остану у кући и ничег се не плаше, a нас двојицу, пошто смо му рекли да смо Југословени на принудном раду код Мађара и да смо чекали њих, Русе, да им се предамо, преко башта нас је повео са собом у свој штаб.