Baranyai helytörténetírás. A Baranya Megyei Levéltár évkönyve, 1983-1984. (Pécs, 1985)

IDEGEN NYELVŰ ÖSSZEFOGLALÓK - Szerb-horvát nyelvű összefoglaló (Gorjánác Rádojka fordítása)

Gyula, Erdődi u studiji ,,Podaci za istoriju obuke učenika u privredi na području Baranje u razdoblju između 1901-1921. godine" nastavlja svoja ranija izlaganja o prošlosti zanatskog školstva u županiji. Važne podatke obelodanjuje o sociološkom stanju zanatskih škola u naseljima Šeljin, Magoč, Sečuj, Mohač, Nemetbolj. Upoznajemo neke zanimljive epizode o životu i dostignućima u odgojnom i prosvetnom radu škola u privredi. Pažnje je vredno poglavlje koje govori o zanatskom školstvu u doba Kraljevine SHS. Attila, Márfi: ,,Neke pojedinosti o delatnosti Nikelski Geze." Autorova studija nastala je prilikom obrade ostavštine, zbirke Nikelski Geze koja se čuva u Arhivu županije Baranja. Nikelski Geza bio je značajan i plodonosan predstavnik kulturnog života u Pečuju. Njegov umetnički rad čvrsto je vezan uz ime fabrike Zolnai u Pečuju. Projektantska i stručno-pisačka delatnost Nikelskija osvetljuje zanimljive detalje vremena u kojem je živeo i radio. Autor u studiji skreće pažnju na njegove doprinose na polju umetnosti. Repertorij ostavštine od velike koristi će da bude naučnim istraživačima, istoričarima umetnosti. Péter, Szkladányi: ,,Pozor/sna muzika u Pečuju u prvoj polovini 19. veka. Studija je napisana na osnovu svestranog istraživačkog rada u arhivu i pretencioznim kritičkim pristupom ka istorijskoj izvornosti. Proširivanjem i kritičkom analizom studije Kardoš Emili je: ,,l storija nemačke štampe i glume u Pečuju" daje odgovor na neka pitanja iz kulturne prošlosti grada Pečuja. Posebnu vrednost rada predstavlja pregled o unapređivanju zanemarenog pozorišnog života u Pečuju. Otkrivanjem beleški Déryné-jeva dnevnika dobijamo uvid u svakodnevni život pečujskog građanstva i u atmosferu glumačkog sveta u Mađarskoj. Szkladányi u centar pažnje stavlja mađarsku glumu ali istovremeno na pravi način prikazuje kulturne zahteve trojezičnog grada. Pravilno zapaža da je pitanje trojezičnosti svojstveno mađarska pojava ali istovremeno ono krije u sebi i evropska obeležja Višejezičnost pozorišnih i muzičkih predstava svakako doprinosi bogaćenju obrazovanosti pozorišne publike u gradu. Treba istaći autorova istraživanja o društvu „Zölner" budući da su publikovana prvi put u godišnjaku arhiva. Posebnu pažnju zaslužuje završni deo studije koji govori o pozorišnim muzičarima. Jasno je uočljivo da su i mesni muzičari igrali značajnu ulogu u muzičkom životu pozorišta. Naprimer prilikom svojih koncerata u Pečuju Wimmer Eduárd donosi odluku da se konačno nastani baš u ovom gradu. Tamás, Nádor u studiji „Podaci i dokumenti o prošlosti prazničnih igara u Pečuju (1936—1944)" prikazuje praznične igre u Pečuju godine 1929. na osnovu dokumenata Turističkog biroa grada Pečuja koja se nalaze u zavičajnoj zbirci Muzeja Janus Pannonius. Najistaknutija tačka pečujske svečanosti organizovanoj po koncepciji Salsburških igara bila je muzika Franca Lista ,,Missa Sollemnis" koja je svojevremeno predstavljala muzički pokter u Mađarskoj. Autor, muzikolog opisuje organizacioni rad i tok svečanosti te njenu društvenu pozadinu.