Baranyai helytörténetírás. A Baranya Megyei Levéltár évkönyve, 1983-1984. (Pécs, 1985)

IDEGEN NYELVŰ ÖSSZEFOGLALÓK - Szerb-horvát nyelvű összefoglaló (Gorjánác Rádojka fordítása)

ZAVICAJNA ISTORIJA BARANJE (Godisnjak Arhiva zupanije Baranja) 1983-1984. Urednik: SZITA LÁSZLÓ I poglavlje STUDIJE O POLITIČKOJ PROŠLOSTI BARANJE U PERIODU IZMEĐU 17-20. VEKA U svojoj studiji Tibor Iványosi-Szabó: ,,Uloga jugoistočnog Zadunavlja u migraciji grada Kećkemeta krajem 17. veka" analizuje inicijative pokreta narodnih masa u 17. veku do čega je došlo usled nadiranja Turaka, lako se palanka Kečkemet teritorijalno nalazila na sredini turske administracije ona je postala ciljem migracija sa dalekih područja. Godine 1689. poreske obveznike sačinjavaju begunci (u 28,7%), doseljeni sa najraznijih krajeva zemlje. Među njima u najvećem broju se javljaju porodice sa područja Baranje. János, Glósz u raspravi pod naslovom ,,Hainer Ignác - Plemićki intelektualci u Baranji u doba preporoda" prikazuje životni put intelektualca plemićkoga porekla, dobijamo uvid u svet plemića te u promene nastale u njihovom shvatanju i u pogledu na svet. Promene u Heinerovom shvatanju koje se odnose na nacionalno pitanje, na preporod i revoluciju verodostojno reprezentuju i stanovište plemićkih intelektualaca. Nijansiranu sliku dobijamo o načinu razmišljanja plemićke malograđanske i seljačke inteligencije. Istorijsku crtu daje autor o potčinjenosti bezposednih plemića. Građa bogate prepiske osim što dokumentuje sudbinu pojedinca (u tom slučaju Hainer Ignaca) ona ukazuje i na način života i razmišljanja, na odnos plemićkog sloja (kojemu je i sam pripadao) ka krupnim pitanjima vremena. Pored dobijenih informacija a važnim političkim problemima tog vremena iz prepiske saznajemo i za svakodnevni život, grada Pečuja, za njen pozorišni život, za zbivanja u kasinu, za provincijalno cdelenje pečujskog ,,Védegylet"-a, za poslovanje Društva za baziranje fabrika, za rad Nacionalnog društva, itd. Rad Jánosa, Szita ,,Javna uprava županije Baranja u periodu neoapsolutizma" predstavlja nastavak studije publikovane u godišnjaku 1981. godine. U svojoj studiji on ističe priključenje Mađarske u skup Austrijske monarhije (Gesammtmonarchie) u cilju stvaranja nemačke hegemonije. Zatim sledi prikaz podele teritorije Mađarske na krunovine, vojne i građanske okruge te govori o zadacima administrativnih i teritorijalnih organa. Detaljno obrađuje modifikaciju županije Baranja, njen raspored na srezove koji su tada pripadali tolnanskom građanskom okrugu. Ulazi u sastav studije i administrativno činovništvo sa njenim pomoćnim osobljem te seoski kmetovi i beležnici pak govori o novom poretku imenovanja administrativnih starešina, o zadacima upravnog osoblja u najširem smislu reči.