Horváth Attila – Solymos Ede szerk.: Cumania 2. Ethnographia (Bács-Kiskun Megyei Múzeumok Közleményei, Kecskemét, 1974)
Fehér Z.: A bátyai szállások
ZOLTÁN FEH ER BÁCINSKI SALÄSI Selo Bacin pripada prelaznom tipu podcljenih naselja sa bastom. Slicnu prelaznu formu prikazuje HOFER u opisu scia Negyed kraj reke Vág. Karakteristicna crta mu je da ga reka ili mocvara deli od svojih salasa, obradcnih zemljista. Bacinci su u XVIII i pocetkom XIX veka imali salase ne samo u svojim hatarima, vec su dizali konacista i na svojim iznajmljenim pustararma udaljenih od sela 20—30 kilometara, gde su preko leta boravili za vreme zetve i vrsidbc. Bacin danas ima dva salaska naselja: Gornji i Donji Salasi. Po arhivskim podacima rec salas znaci i salas ko naselje, a i pojcdinacnu zgradu koja stoji na salaskom zemljistu (gruntu), kojem pripada i salaska basta ( - bostan), a mnogo puta ovde su bile i staje za seno. Centar sela se izgradio na vtovima i uskom podrucju medu mocvarama, te pored stambenih zgrada pored toga nije ostalo mesta za staje. Prvi salasi su nastali medu sumama na teritoriji sela Varajt, unistenog u XVIII veku. (Mapa iz 1783. god.) Mogucc je da su ovi salasi sluzili kao skrovista za vreme ratnih vremena. Bacinski kmctovi su vec u XVIII veku raspolagali svojim posedima koje su mogli prodavati, kupovati medu sobom. Bacinski sitni plemici gledali su kroz prste svojim kmetovima njihovo zauzimanje zemljista kreenjem, da bi tako i od ovih ojacanih kmetovskih porodica znali kupiti svoj danak. Ograniceno zemljiste je podsticalo stanovnistvo na intenzivno bastovanstvo. Na teritoriji salasa moglo je da postoji tri faze u promeni obradivanja zemljista. 1. sumske livade. 2. Livade poslc potpunog iskreenja sume 3. Uzoravanjem livada nastale baste. U interesu sigurnijeg zadrzavanja basta na njih su podigli zgradu. U XVI11 — XIX veku znacajno je bilo stocarstvo. Konje i rogatu stoku su gajili polunomadskim nacinom. Stoka je od proleca do kas ne jeseni danonoeno bila po pasnjacima, a ziml je u salaskim stajama zimovala. Narocito je mnogo salaskih zgrada zidano posle pozara u kojem je sagorelo selo. Dotle su momei izlazili zimi da hrane stoku. Salaski redovi kuca podizani su duz vtova. Ponajvise su to bile zgrade sa zidovima od spletenog pruca. Kasnije su do ovih prilepili ili ove preuredili za stambene zgrade. Imamo podataka i о takvim salaskim stalama koje su deset gazda zajednicki koristili. Baste su mnogi ogradili. Za vreme poplave su stoku spasavali na gnojistu nagomilovanom kraj étale. Na salasu su sem stoke drzali kola, konjsku opremu pa i seno. Od druge polovine XIX veka sve je znacajnija salaska basta. (bostan). Povrca, kupusa, luka su proizvodili ovde, a kasnije paprike. Sa bastanskog zemljista i danas godisnje dva puta ubiraju rod. Posle rasprostranjivanja proizvodnje psenice na salasima su bila i vrsaca gumna. Ima danas takvih salaskih zgrada koje njihove gazde upotrebljavaju tek za vreme letnjih radova, ali vecina od njih je stalno nastanjena. Stanovnistvo salasa stalno opada posto se useljava u obliznje selo. 132
