Kotnyek István: Alsófokú oktatás Zala megyében 1918-ig - Zalai Gyűjtemény 9. (Zalaegerszeg, 1978)

Unterstufen Unterricht im Komitat Zala vor

metiti u zupaniji samo 1836. godine. Tada je vodjstvo zupanije odluőilo, da u celosti preispita mrezu narodnih skola. To je poverilo Nadzornom odbodu vaspitanja narodna, obrazovanom 8-og avgusta 1836. godine. Clanovi odbora rezimirajuci razmatranja ustanovili su. da je najvazniji zadatak prosirivanje skolske mreze, podizanje novih seoskih skola i snabdevanje ovih obrazovanim uciteljima. Podizanja uciteljske skole 1844. godine u Nagykanizsi bio je vrlo bitan rezultat. Ovaj razvoj sa puno izgleda je posle 1849. godine prekinuro apsolutizam. 1856. godine su obustavili i ueiteljsku skolu u Nagykanizsi. U staviri narodne nasteve zupanije najvazniju promenu je donelo uvodjenje zakona o narodnoj prosveti od 1868. godine. U prvom stepenu izvrsenja reorganizovali su upravu nastave, prvim skolskim nadzornikom zupanije postao je Bója Gergely. Obrazovan je is Skolski savét zupanije. Zapoëeto je u velikoj meri i gradjenje i obnavljanje skola. Kada je zakón uveden. u zupaniji je bilo 331 puckih skola i 428 ucitelja. Skolskih obaveznika je bilo 58.830 (43.108 Madjara, 807 Nemaca, 2334 Slovenaca, 12.477 Hrvata i 4 Srba). ob kopih je stvarno pohadjalo skoju 28.392 ucenika. to je 48,26%-a skolskih obaveznika. Razmera onih, koji pohadjaju skolu, najgora je bila kod Hrvata (31,39%). Kod uvodjenja zakona najvaziji zadatak je bio, pored povecojmeri. Narocito mnogo skolskih zgrada gradjeno je u razdoblju izmedju 1870. i 1872. godine (1870. godine 13, 1871. godine 29.) Nakon toga je veci polet nastao samo posle 1886. godine. Do godine 1908. broj osnovnih narodnih skola podigao se na 432. Medjuvremeno su vise skola oglasili za opstinke i osnovali vise drzavnik skola. 1908. godine su skole u 16,20%-u bile opstinske, u 12,03%-u pak drzavne, a ostale verske. Broj ucitelja se godine 1908. podigao na 732. a razmera skolu pohadjajucih u dobi od 6—11 godina na 89,6%, a kod ponovaca (izmedju 12—14 godina) na 83,8-%a. Od zupanijskog preseka je mnogo slabiji bio uspeh u Medjumurju. 1883. godine je i zupanija i ministarstvo je razmatralo narodnu prosvetu u Medjumurju. Rezultat istrazivanja bilo je, sto su izradili znatan program razvoja skolstva. U ovom je igrala ulogu i delotvornija nastava madjarskog jezika, madjarizacija. U vanskolskom zanimanju ucitelja i sada je crkvena slu ba kantora stajala na prvom mestu. Uőitelji su igrali znatnu ulogu i u narodnom prosvecivanju i prosirivanju znanja. narocito sto se tice poljoprivrednih znanja. U godinama izmedju 1870—75. u zimskim mesecima organizovali su obrazovanje odraslih. Organizirali su seoska vtrogasna drustva, a za vreme katastrofe od filoksere i kurseve za kalemjenje grozdja. 1870. godine je osnovan Opsti uőiteljski zbor zupanije Zala, èiji, je najglavniji zadatak bio pored zastite interesa ucitelja i strocno usavrsavanje. U ovo doba izradjeno je brojnih vrednih pedagoskih eseja. 1870—72. godine pod naslovom Zalai Tanközlöny (Nastavni vesnik Zale), a 1880—87 godine pod naslovom Zalai Tanügy (Skolstvo u Zali) zupanije je imala i pedagosku stampu. 1870. godine je u Cakovcu otvorena drzavna uciteljska skola, koja je u znatnoj meri pridonela poboljèanju snabdevanja skola u zupaniji uciteljima. Ucenicima uciteljske skole obavezan predmet medjumurski hi-vatski i slovenacki jelzik. Pri izboru mesta uciteljske skole igralo je ulogu u prvom redu stanje skola u Medjumurju, ali naravno i pomadjarivanje. Sredinom 1880-ih godina hrvats-