Tanulmányok - Zalai Gyűjtemény 2. (Zalaegerszeg, 1974)

Degré Alajos: Pálóczi Horváth Ádám és az 1819. évi zalai tisztújítás.

Da hi ih drzala u sahu, kancelarija je izdala odredbu, da treba odsad uzimati u obzir glasove svih plemica na sasvim jednaki nacin. Ova odredba je vredjala interese merodavnih plemica svih zupanija. U zupaniji Zala je ova oderdba ipak izvrsena. Na izboru rukovodstva odrzanom 1819. godine broj siromasnih plemica u zupaniji bio je 3.923, a od ovih se pojavio na izboru 1.211, tojest 27 posto, — dok od 353 plemica cinovnika i posednika pojavio se 304, tojest 85 posto. Dakle taj sloj je bio onaj, koji je smatrao zupaniju svojom ustanovom. A od siromasnih plemica su dosli i u takvom broju samo zbog toga, jer su imucne vodje onih partija, koji su vodili borbu medju sobom za prevlast, upotrebljavali su ogromne novcane svote za podmicivanje glasaca, hranom, alkoholnim picem, sto vise i novcem, — kao sto se to istice iz dosad neizdate dijaloske satire pesnika, politicara i pravnika Palóci Horvát Adama (Pálóczi Horváth Ádám), koji je u ono doba ziveo u zupaniji. Posto su ipak srusili kandidata vlade, i to jednom pkretnom izbornom vestinom, 1827. godine Kancelarija nije vise zahtevala u svakom slucaju glasanje brojano po osobama. Ali i od onda su bila slicna glasanja, vezana sa povorkom svetine, velikim tocenjem pica, sto vise tucom, u slucajevima zaostravanja borbe za prevlast.