Djoković, Milan: Ljubav; Q 249
- 67 PEDJA (je gleda bez odgovora). MILENA i Zar neče dobi ? Ne znam šta može još da bude. f Ti me gledaš. Nije mi jasno hoóeš li da me kazniš,ili da me tešiš.Da.Teško ti je da razgovaraš sa ubicom.Razumem.Grozno je to što sam učinila. PEDJA Ništa ti nisi učinila.Desilo bi se i bez tebe.Bila bi neka druga žena. MILENA (povredjeno) . Slučajni povod što su se tragično zamrsili nečiji odnosi. Količina bezvredna sama po sebi,ali dpvoljna da napravi zbrku. Ja,druga,tre óa,sve jedno koja,bila bi povod tragičnom svršetku... to ti misliš,to si mi rekao. PEDJA (sad i on,za trenutak,izgubi kontrolu nad sobom). Nemoj da svodiš na ličnu osetljivost.Pomisli na smrt. Na najgrozniju smrt koja može da se zamisli.Zašto potržeš sebe ? MILENA (nij e se pomela pred njegovom oštrinom,nego ,naprotiv, int^l^ivno se osetila ugroženom i počinje da se brani,da optužuje). Mislim.Ni na šta drugo i ne mislim nego na tu smrt .Nazvala sam sebe ubicom.I nišam to rekla u razdraženju.Ja se istinski osečam ubicom.Možeš 1<> to da razumeš ? Ti žališ,a ja...kao da su mi ruke krvave,kao da sam sva poprskna tudjom krviju. Ti me opominješ.Ti mi nešto dokazuješ.Zašto ? Da te ne peče i tvoja krivica ? Kad sam htela da raskinem ti si došao da me ubedjuješ,da miriš zavadjene.Zašto si to uradio ?
