Djoković, Milan: Ljubav; Q 249
- 61 ŽARKO /, . . . . v (dirnut njenom emocijom). Zbog njih bih ostao da mogu.Nišam navikao da ti vidim suze.(Fgladi je po kosi). Nišam to navikao. DANICA Ni ja.Mislila sam da ih više i nemam.Da su ti izvori presušili. A eto.Idi. ŽARKO Još čemo razgovarati.Umiri se.Molim te.Vratiču se.I ranije nego što sam rekao. REFLEKTOR OSVETLI MILENINU SOBU. MIMI j$astavi.Zašto si stao?Reci mi otvoreno :pomirili su se.Ti,bar,umeš sve lepo da objasniš.Tvoj čuveni pedagoški instrkt.Na univerzitet^ te zovu zbog njega.Ti ; kažu,umeš s ljudima.Moraš i druge»generacije da naučiš kako se postupa s onima koj ima treba pomoči.To je tvoja vokacija,tvoj talenat.Ti voliš čoveka.Imaš pasiju da formiraš ljude Harmonična priroda.Bistra glava.Autoritet. ..Nastavi. PEDJ A (mračno). Da. Nastaviču. ,/ REFLEKTOR OSVETLI_ZARKOVU_SOBU DANICA (Pritisnutá svojim bolom,ona postaje gluva i slepa za razloge koje nameče spoljni život»okrenuta samo onom što je najintimnije nj eno ). Meni je najlepše bilo u ratu.Onda sam mogla da te privučem sebi. Nišam se trudila.Samo je to došlo.I niko nije video kad si me prvi put poljubio.A svi su videli da sam srečna.I niko ništa nije video.Sve je to ostalo tajna.Naša tajna.Mi smo imali velikú tajnú. Najlepšu.Našu.Zbog nje je vredelo živeti.Boriti se.Volela sam tajnu Volela da niko ne zna šta je s nama. ŽARKO Razgovaračemo.Još čemo imati vremena.Dugo čemo razgovarati. DANICA Ne.Nečemo stiči. Mi odavno nismo stigli da razgovaramo.Još ti « nišam ispričala kako je sve glupo bilo pre deset dana kod D^ukiča, pretsednika.Moram da ti ispričam.Znaš,ti u Beogradu.Oni zovu. Imaju društvo."Zašto da ne dodješ,drugarice Danice ? Umela si sama da ratuješ,pa možeš sama i da predješ dve ulice i da jhiediš s nama u toploj sobi.Ako ti prija naše društvo.Nismo prvoborci, ali i mi radimo za današnjicu". Vidiš. Čuješ kako ona govori.Kao
