Djoković, Milan: Ljubav; Q 249

- 48 ŽARKO Eva, vxdiš, možda neću umeti, neču moči sve da ti občasnim. Ali ono što noču da kažem reči ču otvoreno. Stld me je da okolišim. Mi smo uvek razgovarali otvoreno. Drugarski. DANICA ňP

nt

riu

m Uvek smo tako razgovarali. ŽARKO Kad muškarac i žena žive zajedno, u braku, onda treba oboje to da žele, da ostanú zajedno. DANICA /savladjuje uznemirenost/

. Da. ŽARKO A ja več duže vremena kao da imam, ne kao, imam grižu savesti. DANICA /sluša napregnuto/. Sve reci. ŽARKO Grižu savesti, kažem. Osečam da za mene više nij e ono što je ranij e medju nama bilo. Pokušavao sam da samog sebe razuverlm. Cinilo mi se kad sam ono dva meseca ostao u inostranstvu dair.če se javiti stara želja da budem što pre ovde, pored tebe. A ja sam, zalsta, hteo što pre da se vratim. Ali zbog posla. Ne zbog tebe. DANICA Govori! Slušam. ŽARKO I kad sam se vratio ti si mi, jedanput, rekla da sam tu, ali i da nišam tu. Tvoje reči. DANICA Sečam se. Rekla sam. i