Djoković, Milan: Ljubav; Q 249

- 29 DANICA Opet to sa srcem. Kupila sam pre dva dana lek. Ona ga sama metnula tamo u s obu. Posle, kad je otišla, vidim zaboravila. ŽARKO I? DANICA Nlšta. Zaboravila. /Dohvatl mantil sa 5iviluką/

. ŽARKO Šta češ to? DANICA Samo ti spavaj

, ja ču se ujutru vratiti. Kad popije ovaj lek uvek JOJ je bolje. ŽARKO Pa ujutru odnesi. DANICA Nemoj , molim te. Može da bude kasno. Stara žena. A i ona, ne ume da se čuva. /Skida sobne cipele, uzima gojzerice/. Ove moje cokule sve izdrže. J esu teške, ali lm ni djavo bi št a ne može. Vrtita /n 8Šta su se obe blata i puta nagazile! Operem lh 1 nista. Baš lh volám. Vidiš, Nikola, moj jedini ratni trofej. NIKOLA Je li? Skinula sa Švabe? DANICA Ne s nogu. Ne znam da me je neka velika ne vol j a naterala, ali s mrtvih nogu ne bih mogla. Uvek sam se čudila kako drugi mogu. A Švabu iz bližine nikad nišam videla. Ovo je, znaš, ratni plan.