Djoković, Milan: Ljubav; Q 249
djenje, pa Ipak nišam povukla ovo svetlo 1 glatko parče čelika... Ovo je, valjda, taj čovek o kome ti, često, govoriš egzaltirano, maksimgorkovskl , čovek koji je ovoj čeličnoj spravici udahnuo ogromnu sposobnost da za tren prekine patnje, elegantno, bez velike buke, bez 151j eg prisustva, smejuói se unapred onima kojI če posle doči da nešto petijaju tu oko bivšeg tebe, da ispituju, da traže krivca i da, u ovom slučaju meni, Izreknu presudu sa mudrlm zaglavljems umobolnica. Možda sam se zgadila 1 na tu viziju, tu neotklonjivu praksu glupog ispitlvanja, lažnog optuživanja i perfidnog zataškavanja, mislim u mome eventuálnom 3lučaju, ne znam, tek odnekud je počeo taj končlč razloga, progovorila je pamet, 111 ne što drugo, nij e važno, končlč je rastao, blvao sve čvršči i sad je ostala samo uspomena. Nikom nikad neču lspričati. Kažem samo tebi. tjj^iHBHftMharouM i . Može ti čovek sve reči u poverenju. Ti si poslednji mohikanac časne reči. Zato 1 možeš da znaš. Je 11 da nečeš nikom reči.PEDJA To je njegov revolver? MILENA Njegov. PTOllilillM^ ll lll l^i Mi iAji li gŔm PEDJA Je 11 ti ga on dao? MILENA Nemo j da budeš naivan. Što si se tako zaprepastio. Slučajno je kod mene. Ako se ne varam, on ima nekoliko revolvera i može lako da ih zaboravi, kao što neko zaboravlja rukavice iii kišobran. Ovaj je jedanput ostao kod mene kad smo išli da me nauči kako se puca. Bila je to, za mene, velika senzacija kad sam okinula, prvi put,
