Cseri Miklós szerk.: Dél-Dunántúl népi építészete - A Pécsváradon 1991. május 6-8 között megrendezett konferencia anyaga (Szentendre; Pécs: Szabadtéri Néprajzi Múzeum, Janus Pannonius Múzeum, 1991)

Kerecsényi Edit: A tüzelőberendezések változása Dél-Zalában a 19. században

PROMENA OGREVNIH UREDALJA JUZNE ZALE U 19-OM VEKU Prilikom premeravanja narodno- umetnickih sopomenika 1960-ih godina, u blizu petedesetak sela Juzne Zale, za rezultat pronadene su brojne kuce dimljivom kuhinjom, vecinom drvenog sklopa i pokrivene krovinjarom. U sobama se tek ponegde nalazila pec od plocica, lozena iz kuhinje. Njihovo mesto su zauzela iznutra lozena slobodna ognihista. Kolekciju od preostalih, vise od loo komada keramickih pecnih plocica, cuva Muzej Thury György u Nagykanizsi. Prilikom promatranja ogrevnih uredaja dimljivih kuhinja iz 19-og stoleca, primecivala sam znatne razlike jedino kod privremeno obavljenih pregradivanja i povecavanja. Svaka prostorija kuce: soba, dimljiva kuhinja i soba ili komora imala je poseban ulaz. Unutar dimljive kuhinje stoji („stozasta", „cubasta") furuna, izoblicena naokolo sirim, ili uzim banakom. Uz susedni zid sobe ili uz zid druge susedne prostorije bio je banak za lozenje, promenljive duzine sirine, nabijen od gline, cesto se zavrsavao u mesto (jamu) za kotao. Odavde su lozili sobnu pec od plocica, cesto se ovde kuvalo i jelo. Dim je izlazio u tavanski prostor, vecinom preko jedne strane prepolovljena kuhinjska vrata ili preko izdignute tavanske daske. Radi obezbeotenja laceg provetravanja, cesto su izrezali otvore i na zidu, iznad kuhinjska vrata. U sobi je stajala furuna od zelenih keramickih ploca na belookrecenom postolju. Ogrevni prostor je bio coskast ili valjkast, vencastog poruba. Od 1880-ih godina doslo je do promena ogrevnih uredaja. Do peci su dozidali stednjake koje su pokrivali gvozdenom plocom, izradeno domacim majstorisanjem. Dim ovih je takoder razilazio po kuhinji. Posle vise decenija trebalo je preinaciti furune od crepova. Pri izradi su raspale plocice dopunjivali vecinom komadicima ranije razbacanih furuna. Na kraju 19-og stoleca su crepne furune sve vise istisnute zidanjem kvalitetnijih stednjaka koji su iznutra lozeni. U onaj deo stednjaka gde se obavljalo pecenje, uzidali su preostale pecne plocice. Kuce slobodnim dimnjakom vecinom su gradili seljaci svapskih sela okolice Nagykanizse po vlastelinskim centrima. Ispod ciglanih bacvastih svodova su pak opcenito stajale peci i ognjista, slicna onima u dimljivim kuhinjama. Posto je seljastvo Juzne Zale bilo veoma siromasno, grad kuca od cigala zatvorenih dimnjaka umesto kuca drvenog sklopa krovinjara i nabojnih zgrada, otpocelo je tek postepeno, nakon cestih pozara u 20-om stolecu.