Cseri Miklós szerk.: Dél-Dunántúl népi építészete - A Pécsváradon 1991. május 6-8 között megrendezett konferencia anyaga (Szentendre; Pécs: Szabadtéri Néprajzi Múzeum, Janus Pannonius Múzeum, 1991)

H. Csukás Györgyi: A mernyei uradalom épületei a 18-19. században

höfen, bei den Häusern der Knechte, Schweinehirte, Ziegler usw. noch lange erhalten. Die von den Knechten selbst errichteten Häuser und Ställe zeigen manchmal sogar so altertümliche Bautradition, die bereits in den Dörfern in Abgang gekommen war. Die entwickeltere, zeitmäßigere Bauweise des Herrschaftsgutes diente gleichzeitig zum Muster für die wohlhabenden Schichten der Bauern, die die Baumaterialien und die Maurer- und Zimmermannsarbeit bezahlen konnten. GRADENJE VLASTELINSTVA U SELU MERNYE Ova studija se zanima gradenjem i gradevinskim sastavom vlastelinstva sela Mernye iz 1819-og veka na osnovu arhivskih izvora. Vlasnistvo od skoro 50000 jutara prekodunavskog vlastelinstva se nalazilo u tri delà: „somod skoj zupaniji, duz reke Kapos i izmedu Kapos-Koppány-a, na delu granice Somoda sa Baranjom, pored Szigetvár-a, u okolici Dörgicse, na Gornjem Balatonu (Balatonfelvidék). Do 1809-te godine je pripadalo "costodijatu" grada Fehárvár-a (Stolni Biograd), a kasnije kao kraljevski prilog dobili su ga pijaristi za izdrzavanje manastira i skola. Gradenje doba costodijata poznajemo po jednom, farbanim crtezima popracenom inventaru iz 1774-te godine, te iz popisa za 1804-tu godinu. Costodijat je zanemario vlastelinstvo, pa su upravljanjem imanja zaduzli najamnike. Ostavili su na pijariste zaostalo gazdinstvo, primitivne ekonomske gradevine i po materijalu i gradevinskom sklopu, po kvalitetu slab gradevinski skup. Sredinom 18-og stolecaa po célom vlastelinstvu je dominirao gradevinski naőin od gradevina podnozne grede, drvenog sastava i zidovima od pleteraca (Ständerbau mit Flechtwerk) pocelo se pojavljivati, pa se u 18-19-om veku iskoljucivo i pojavilo zidanje od kamena, a po centralnim okruzima Őomoda su zidovi naboji potisnuli zidanje od drvenog materijala. Upotreba cigala i cerpica se organicavala na najuglednije gradevine. U prvom redu tavanice i dimnjaci kuhinja su se gradile od cigala. Vecina kuca je ipak bila, odgovarajuci mesnim tradicionalnim obicajima, gradena dimljivom kuhinjom. Svaka prostorija kuce raspolagala je posebnim ulazom. Bile su ceste siroke nadstresnice, i tremovi sa drvenim stubovima. Kuce su pokrivali slamom, a uglednije trskom. Pijartisti su sistememtski razvijali slobodna zemljisna vlasnistva domacim upravljanjem, povecavali su broj posluga, nastojali su stvoriti suvremeni gradevinski skup u svrhu moderne ekonomije. Zidali su peci za pecenje cigle i kreci, drzali su u pogonu pilane, nastojali su osigurati gradevinski materijal za vlasnistvo. Prestali su ranijim nacinima gradenja, osnovano, vecinom na tesarsko znanje mlinara i robotni rad kmetova. Od 1830-te godine su gradenjem rukovodili vlastelinski zidari, zidarski i tesarski majstori, od kojih su preostali brojni projekti, predracuni i ugovori. Starali su se da gradevine podizu od cigle, cerpica, odnosno na Gornjem Balatonu (Balatonfelvidék) od kamena, a pored ovih je i nadalje ostao znacajan u somodskim okruzima zaptiveni zid kod zidanja kuca za sluge. Pokrivali su kuce krovinjarama, trskom, pa sve vise crepom. Od tvrdog drveta izrezane, i od istesanih greda, od brvna napravljene stropove su potisnuli stropovi od testeranih borovina. Pojavom novih gradevinskih materijala, zidarskih i tesarskih majstora, udomacivanjem savremenih gradevinskih struktúra su se u sve vecoj meri udaljile vlastelinske zgrade od seoskih gradevina, pa su se razlikovale i u srazmeru, svom tlocrtu, sasvim drugacijim zgradama, novim tipovima zgrada (kuce od eise stanova za sluge). Zbog stalnih materijalnih vlastelinskih briga pak i zbog njihovog relativnog siromastva, mnogo dalje su ziveli po tradicionalnim obicajima izgradene kuce i staje koje su sluge sebi gradrli u dalekim majurima. A savremena vlastelinska zidanja su istovremeno sluzila kao primer imucnijem seoskom sloju koji su imali moguenosti da plate gradevinski materijal i rad zidarskih majstora.