Képviselőházi napló, 1906. XI. kötet • 1907. junius 21–julius 4.

Ülésnapok - 1906-181

22 181. országos ülés ly07 június 21-én, pénteken. Stjepana imadu na zajednickom ugarskomhrvatskom sabüru razpravljati, a glede ovrhe da imadu spadati na zajedniöka ugarska-hrvatska ministarstva. Evo sto je Njegovo Velicanstvo samo kazalo cini je bila publicirama nagodba ugarsko-hrvatska. Ministarstva, koja su sva zaljednicka kao i poslovi vojnieki, financijalni, trgovacki, nazivaju se ugarsko hrvatskim . . . Elnök: Kérem a képviselő urat. ne méltóztassék a tárgytól eltérni. (Helyeslés balfelöl. FelMáltások : Éljen Szterényi!) Pinterovic Ante: Ja sam hotio g. Sztrényu da dadem odgovor i govorio sam o ónom, o cem je i on govorio. Elnök: A képviselő ur kérte a ház engedélyét, hogy a tárgytól eltérhessen, azonban a ház uem adta meg az engedélyt, ennélfogva én sem adhatom meg. (Helyeslés.) Pinterovic Ante: Mislio sam reflektirat i u savezu sa govorom g. Szterénya na ovo pitanje, jer je ovaj naziv ,sasvin opravdan. i sve one institucije, kője se ticu zajednickih posala imadu se nazivati ugarsko-hrvatskim, a mnijeuje g. drzavnog tajnika Szterénya nije ni najmanje Ojiravdano. G. drzavni tajnik Szterény jos je govorio o tomu, da je jedinstvena drzava i zato, sto ugarski-ministar predsjednik bana predlaze na imenovanje. Na to mu mogu samo odgovoriti to, da ministar predsjednnik cini to u svojstvu zajednickoga hrvatsko-ugarskoga ministra, j)redsjednika i stoga to ne nodokazuje da postoji jedinstvo. Sto se tice zahtjeva, da budu domaci sinovi na zeljeznicama namjestani, odgovoriti mi je g. Sztereny-u, da ne stoji ono sto je on spomenuo. On je rakao, da ne moze ciniti razlike izmedju pojedinih pripadnika, jer da je u svim zemljfima krune ugarske jedno isto drzavljanstvo, j)a stoga da imadu svi drzavljani jednako pravo na cijelom teritoriju. Nasupro tomu ja ga upozoravam na nagodbu, gdje je izricno sadrzana ustanova imperativna, da se imadu namjestati na nasem teritoriju samo domaci sinovi kraljevine Hrvatske i Slavonije. Eto bas sam zakón pravi razliku izmedju jednih i drugih. Kad procitate sve §. nagodbe, svagdje ce te vidjeti, da se bitna razlika cini izmedju domacih sinova i ugarskih drzavljana, da to nije jedno isto, nego razlicito to zato, jer se izricno razlikuje u nagodbi, ono sto je zajednicko svim zemjania Austro-ugarske monarkije, onda svim zemljama krune Ugarske i ona sto je opet autonomno. §. 10. nagodbe, koji govori o drzavljanstvu ustanovljuje samo, da jse zajednicko zakonodavstvo o drzavljanstvu, alineustanovljuje, da je samo drzavljanstvo zajednicko, a izvrsenje zakona o drzavljanstvu dano je doinacoj autonomnoj vladi. Us to vidimo, da se cini razbka izmedju domacih sinova i ugarskih drzavljana, a slijedi is svega da postoji posebno drzavljanstvo jer postoji takodjer i posebni teritorij i posebni politicki narod. Drzavljanstvo je upravo svojstvo pripadnosti stanovitom politickom teritoriju i narodu, pravno odnosenje takovog pripadnika prema narodu, teritoriju i vladi tóga teritorija. Drzvljanin ili domaci naziva se za razliku od tudjinaca. Pripadnost teritoriju obcine, zove se zavicajnost. Po nasem zakonu od god. 1870 jest uvjet zastecenje zavicajnosti u kojoj od nasih obcina hrvatskoslavonsko drzavljanstvo a gubi se zavisajnost gubitkom tóga brvatsko slavonskoga drzavljanstva. Zakonski clanak 50. od 1879. ustanovljuje, da postoji jedno drzavljanstvo. Ali gospodo taj zakón jest zakón zajednickoga sabora, pa nije morao promjeniti nagodbu, jer se nagodba moze promjeniti samo nacinom navedenim u §. 70. naime onako, kako je nastala, a ne na zajednickomu saboru. Od jedne nezajednicje stvari nije mogao i nije bio vlastan zajednicki sabor napraviti zajednicku stvar i izreci, da je drzavljanstvo zajednicko. Po nagod bi zajednicko je samo glede tóga zakonodavstvo na zajednickom saboru naime imadu se ustanovljivati uvjeti, pod kojima se stice i gubi drzavljanstvo. Ali nagodba nejDOznaje jedno te isto drzavljanstvo nego razlikuje dva politicka naroda i dva politicka teritorija svaki sa svojim pravima i sa svojim zakonima, i sa svojim drzavljanima pa se te ustanove nagodbene nemogu tako jednostavno promjeniti clankom 50. od 1879, nego bi za to bili nuzdni faktori predvidjeni u §. 70 nagodbe. íías zahtjev dakle, da se u pragmatiki zeljeznicju uvrsti ustanova da bude u provom redu dozvoljeno namjestati u Hrvatskoj domace sinove, sasvim ja na zakonu osnovano, a razlaganje gospodina Sztereny-a o drzavljanstvu nije osnovano nije umjestno i nije na zakonu osnovana. Ja cu g. Sztereny-a odgovoriti ovako, ono sto je on rekao, da ce se sa najvecim susretanjem nama na na ruku ici, to nama nije dosta. Nama je do zakonita principa, mi hocemo da se u óvom zakonu izricmo izrazi zakoniti princip, da se imadu samo domaci sibovi namjstati. A ne samo da je to zakoniti princip, nego je to takodjer i pitanje kruha. to, da se zahtjeva na zeljeznicama znanje madjarsloga jezika, u savezu je sa pitanjem kruha, posto nasi domaci sinovi nepozbavaju i neznaju madjarki jezik. Ako se u zakoni kao uvjeti namjestenje znanje madjarskoga jezika, onda jednostavno nasi domaci sinovi nemogu dobiti namjestenja kod drzavnih zeljeznica. Gr. drzavni tajnik jos je kazao, da to, sto se u pragmatici sluzbeno zahtjeva znanje madjarskoga jezika, nije protiv nas napareno i da néma tendencije madjariza-