Képviselőházi napló, 1906. XI. kötet • 1907. junius 21–julius 4.

Ülésnapok - 1906-183

183. országos ülés 1907 június 2í-én, hétfőn. 105 kovim cinjenicama. Isto takovo je krsenje ove ustanove glede namjestenja krvatskih sinova i kod ostalih zajednickih ureda, na pose kod sumarija gdje od svih namjestenih cinovnika neima vise od 17, slovom sedamnajest koji su Hrvati. Kad se sve to promisli, kad se gleda praksa, kojom se postupa kod namjestenja u zajednicke urede u Hrvatskoj, onda se mora dóéi do zakljucka, do koga smo doslji i mi i kojemu smo dali evo ovdje toliko puta jasnog i ne dvoumnog izraza i dokaza. Ja necu visoki sabore, da idem paragraf, paragraf, ja necu da citam sve ono, sto je stotinuputa ovdje opetovano bilo, ja neimam ni najmanje volje da to cinim, posto mi nije bilo dopusteno, premda sam se bio pozvao na visoku kucu, da pokazem cieli skup odnosa, kője je s ovim pitanjem u savezu, kad mi nije dopusteno, da pokazem vaznost i dubljinu i daleko seznost ove ustanove, uslijed cega bi se laglje moglo slovatiti i ono talasanje, o kojem je govorio i drzavni tajnik Sztereny, talasanje, kője se opazilo na ovoj nasoj strani, kője je daleko odjeknulo i uzbunilo citavu Magjarsku javnost i preslo preko granica TJgarske i Hrvatske. Nebi se tada óudio kako rekoh, kad bi mi bilo dopusteno, da pokazem svu zamasnost i daleko seznost ove osnove, kad mi dakle nije bilo dopusteno cla pobijam one tvrdnje, kője su postavlje, nego se hoce, da te tvrdnje, moraju inaati apsolutnu valjanost, da se u te tvrdnje ne smije dirati, kad se nama neda, da svoje stanoviste opravdamo, onda nije nuzdno, da tratimo mnogo vremena, nije nuzdno da idem i pojedince citiram paragrafe i o tom naklapam amo i tamo, nego cu visoki sabore zavrstiti, pa cu citirati samo ono sto je Pester Lloyd god. 1871, za onda sluábeni list ugarske vlade napisao (olvassa) : Treba svaka drzava i svaka vlada paziti kakovim i kojim sredstvima se sluzi, ako hoce da saveznictvo i savez sa svojim pomoénikom, koji stoji uz njega, uzdrzi, nesmije se utjecati kojikakvim umjetnim sredstvima drzavo pravnima, kojim bi se moglo na njekoliko casaka produziti zivotna snaga takove drzave, jer ce doci prije ili kasnije cas, kad ce se izcrpsti ta snaga i nece moci dalje uzdrzati. Ja kazein, visoki sabore, ako je vama stalo, da izadjemo iz ovoga konflikta, koji je nastao danas ovdje óvom zakonskom osnovom, ako hocete ozbiljno da iz tóga izadjemo, onda, neka se pokaze s vasé strane volja, neka se pokaze s vasé strane pripravnost, u koju svrbu ja sam i sastavio, ne izgubivsi jos i posljedne nade, jedan predlog, koji podnosim ovdje na stol ove visoke kuce, u kom predlogu molim, neka bi se izabralo nekoliko clanova s one strane visoke kuce a isto toliki broj clanova s ove strane visoke kuce, a dotle neka bi se s dnevnoga reda skinula ova zakonska osnova, dok bi medjusobno ovi odbori KÉPVH. NAPLÓ 1906 1911. XI. KÖTET. raspravljali, da dodju na cistac, da se postigne sporazum. Ako li se to odbija, onda znam, da je svrsila ona era, koju smo mi inaugirali u Hrvatskoj i da je svrsilo ono stanoviste, na kője smos se postavili, kad smo dosli u ovu visoku kucu. Posto mislim, da se ne moze i ne smije nama imputirati, da idemo za tim, kako bismo raskinuli svaki savez, koji nas veäe s óvom stranom, za to sam ja ovaj predlog podnesao. Bude li taj predlog imao kakova uspjeha, moci ce se jos nesto spasiti. Ne bude li pako, visoki sabore, imao nikakvog uspjeha, onda na nama ne lezi krivnja, krivnja lezi na vama, krivnja lezi na vasim predstavnicima narodnim. a potomstvo znatice suditi vama i nama. JSTase ce potomstvo kazati, da smo mi vrsili nasu duznost, vi da je niste prema svom savezniku vrsili onako, kako bi ju vrsiti morali! Time ja zavrsujem, premda ne rado, jer sam zelio, kako rekoh, kroz nekoliko sati da raspredam i rasglapam one stvari, kője bi bile mozda dovele mjerodavne faktoré madzarske do uvjerenja, da se nalaze na krivom jsutu, i mozda bi ih se jos za vremena moglo sklonuti, da stoga puta sidju i na pravi dodju. Ali posto mi to nije bilo dozvoljeno, ja sam vec prilicuo na cistom, zato ja svrsavam i podnasam ovaj predlog, koji na hrvatskom glasi ovako (olvassa) •' »Podpisani predlazem, da se iz reda zastupnika izabeve jedan odbor od 10 clanova i to 5 sa strane madzarskih zastupnika a 5 sa strane hrvatskih zastupnika, Ovaj odbor neka ustanovi modus, po kom bi se ova sporna stvar rijesila na zadovoSjstvo obiju stranaka. Budiinj^esta, dne 24 lipnja 1907.« (Élénk helyeslés és taps a jobbközépen.) Elnök : Az indítvány magyarul fog felolvastatni. Gr. Thorotzkai Miklós jegyző (olvassa) : »Alulirott inditványozom, hogy a képviselők sorából 10 tagú bizottság választassák, öt a magyar, öt a horvát képviselők sorából. A bizottság állapitsa meg a módot, a mely szerint a vitás ügy mindkét fél megelégedésére intéztessék el.« Elnök: Következik? Hammersberg László jegyző: Supiló Ferencz! Supiló Ferencz: T. ház! Mivel nem birom eléggé a magyar nyelvet, azonban mégis magyarul kívánok szólni, kérném a t. elnök urat és a t, házat, engedjék meg, hogy jegyzeteimbe tekinthessek. (Általános helyeslés.) Elnök: Gondolom, a t. ház helyeslésével találkozom, a mikor kijelentem, hogy a ház, számolva azzal, hogy a képviselő ur nehezen birja a magyar nyelvet, megengedi azt, hogy jegyzeteit közben használhassa. (Helyeslés.) Supilo Ferencz: T. képviselőház! Napirenden vannak a vasúti alkalmazottakról szóló törvényjavaslatok. E törvényjavaslatokban oly 14