Képviselőházi napló, 1906. X. kötet • 1907. junius 5–junius 20.
Ülésnapok - 1906-175
288 175. országos ütés> 1907 június U-én, péntekéit. tóga zakona podpadaju radi tóga movcanoj globi do 500 K, — mi ako bi se one Izgovarale, da je njihova nastana u Budimpesti, gdje im je glavno ravnateljstvo, a ne u Zagrebu, docim prometna uprava u Zagrebu da je samo podruznica, to su opet i u tom pravcu pocinile povriedu, jer i za taj slucaj propisuje trgov. zakón i to: §. 18. al. I.:— »Kada se u drugom mjestu ili obcini podigne podruinica, imade se tvrdka glede jrodruiaiice upisati takodjer pri sudbenom stolu, glede nje nadleznu« — dakle in concreto i u Zagrebu. Radi jjovriede ovoga §. a. takodjer spadaju pod udar §. 21. al. I. trg. zakona. íz sveg tog se, vidi, da magjarske drzavne zeljeznice, u koliko se protezu barem na teritori ju kraljevina Hrvatske i Slavonije, jos sve dosele nisu kao trgovacko drustvo ni kao trgovaeka firma, ni kao nastana a ni kao j>odruznica, protokolirane, a odtud opet sliedi, da one za teritorij ovih nasih kraljevina kao protokolirana trgovacka tvrdka — kako ih ministar Kossuth krsti — neobstoje, a kad je tomu tako, to je nastao opet vanredno vazan slucaj toli za nas, jer su te zeljeznice na tlii nasih kraljevina, koli i za one Magjare, kojih su one vlastnost. i za koji slucaj sadrzaje zajedn. trgov. zakón sliedecu normu. §. 22.: »Sudovi u obce . . . isto tako i trgov. i obrtnicke komoré i oblasti obrtne imadu, kad saznadu, za povriedu duznosti opisne prijave ili za nepovlasteno rabijenje tvrdke, bez odvlake prijaviti to nadleznonm sudbenomu stolu«, koji tada dakako imade po §. 21. trgov. zak. u predmetu dalje postupati i odrediti, sto zakón sobom donosi. . Gospodo moja, postovani dome! Kao sto vidite, njegova excelencija g. ministar Kossuth nije bio sretan u svojoj tvrdnji i kako smo vidjeli sam zakón tuce njegovu tvrdnju i njegove izvode, i gdje smo se god do danas susreli sa tvrdnjama bilo g. ministra, bilo sa tvrdnjama gospode s one strane, vidjeli smo svaki cas,. dä oni zakón ili krivo citiraju, ili ga namjerno. rdjavo tumaee. (Zaj.) Elnök (csenget): Méltóztassék folytatni, különben más szónokot fogok felhivatni, (Zaj. JMhiáltások balfelöl: Befejezte!) Novosel Mato: Ein schlechter Witz! Elnök: A képviselő urnak nincs joga itt ä német nyelvet használni, csak a horvát nyelvre terjed ki a törvénynek az intézkedése. Ezért rendreutasítom. (Helyeslés.) Budisavljevic Bude: Postovani dome! Tako je i g. zastupnik Nagy u svom govoru skupio masu nekih podataka, kojima je stupio u borbu protiv nas i htio pokaziti neopravdanost nasih zahtjeva. On je pace i kazao, da g. zastupnik Vazsony nije trebao, da nas upozorava na odredbe ove rakonske osnove, naime da su prema bvoj zakonskoj osnoví namjestenici zeljeznicki u Hrvatskoj i Slavoniji podvrzeni ugarskom krivickom zakonu. i upozorio ga, da on tóga nije trebao spomenuti, jer da mi priznajemo u tomu kompetenciju ugarskog sabora. Ja, gospodo, drzim, to ne stoji, jer je moj drug narodni zastupnik Dr. Surmin u svom govoru jasno i tacno obiljezio stajaliste nase u tom pitanju, i ja se moram cuditi, kako je gospodin ífngy, profesor na universitetu, koji poznaje odredbe, nagode i jezik nas, kako je on mogao kao pravnik ustvrditi onakova sta, jer u §. 48. nagode jasno stoji (olvassa): »S tóga razloga spada u djelokrug podjjune autonomije kraljevina Dalmacije, Hrvatske i Slavonije zakonarstvo i uprava u svih poslovih nutarsnjih, bogostovja, nastave i pravosudja, amo racunajuc sudbenost u svih molbah izim sudbenosti glede pomorsliogaprava«. To je tako jasno, da se ja cudim, da se je universitetski profesor svojim tvrdnjama täko jako o zakón ogriesiti mogao. Nu, gospodo, moja, moram ponoviti da se ni tome ne cudim, jer kad se moze naéi ljudi na ministarskoj stolici, koji griese, gazé i prelaze preko zakonskih odredjenja. kako se to cini u ovoj zakonskoj osnovi, onda dopustam, da je mozda duznost i jednog universitetskog profesora, da priskoci u pomoc gospodi na vladinim stolicama i drzavnom tajniku Szterenyu (Éljenzés.) I ja sam uvjereu, kad je g. profesor JNSagy mogao ovakvo sto dokazivati, on bi mogao i to dokazivati, da je crno bielo, a bijelo crno i to bi mogao braniti time, sto ima ljudi, koji su farbenblind. (Derültség a jobbközépen.) Moja gospodo, ja bi se imao osvrmiti jos na neke tvrdnje g. Nagya Perenczoa, ali prelazim preko tóga i samo cu da spomenem, sto je najintresántnije. Kad je ti 9*öm govoru g. zastupnik Nagy, dosao prema zavrgetku i spomenuo ime g. ministra Josipoviéa, s vasé strane popraceno je to burnim pljeskom. On je isao i dalje, pa je citirao rieci biv§eg trabantskog ministra g. Stjepana Kovaceviéa, koji je jednom prilikom, ne znam da li ovdje ili u nasem hrvatskom saboru govorio o tom, kako se treba drzati Ugarske, kako treba u ugarskoj slobodi traziti svoju, kako treba cuvati svezu, koja nas veze s Ugarskom i kako treba postivati njene grbove, napise i t. d. Gospoda od nezavisne stranke, gospodo od g. 1848., a i mnoga druga gospoda burno i odüseljeno su klicala i auplaudirala ministru Kovaceviéu. Ja sam gospodo u ónom momentu gledao to, i samo sam slegao ramenima i cudio se da ugarski sabor, da magjarski zastupnici mogu da klicu Éljen jednomu ministru Kovacevicu. Ja sam mogao sve prije ocekivati, ali da cu to docekati u óvom parlamentu, to se.nisam mogao ipák nadati. Ja mogu razumjeti, da i medju vama, kao i u svakom narodu, ima ljudi sovinista, ja mogu razumjeti, da ima ljudi koji
