Képviselőházi napló, 1906. X. kötet • 1907. junius 5–junius 20.
Ülésnapok - 1906-175
375. országos ülés 19ü7 jiinius íh-én, pénteken. 271 pitanje kasnije dóéi, pa cu vani reci kakve su nazore o tom imali vasi yeliki ljudi, kao Kussutk Lajos i Deák Ferenc. (Sálijuk!) Ja cu se na ovu stvar povratiti, pa cu vam dokumentima i riecima i besjedama vasih sinova dokazati, da ste vi na krivom putu. (Cujmo! Oujmo!) Ne mislirn gospodo, da cu ja vas time uvjeriti, ne mislim, da cu ja time uciniti, da nestane onoga, sto je na stol ovog postovanog doma stavljeno, ali moja je tendencija, moja je namjera, da vas upozorim, da vi mozda vrlo daleko idete i da ne znate mozda dokle moze ovakav rad dovesti i kakove mogu da budu kobne posljedice iz ovoga i ovakovoga vasega rada. Moja gospodo! Kad biste vi racunali stim cinjenicama, da u Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji, u Bosni i Hercegovim, u Srbiji itd. zívi njekoliko milijuna naroda, cija bi vam snaga u kriticnim i tezkim casovima trebala i koja bi vam dobro docla, kad bi vi to na oko uzeli i kad bi o tom racuna vodili, ja sam uvjeren, da se ne bi mogla, da se ne bi smjela ovakova zakonska osnova donieti, niti bi se smjela vriedjati najsvetija custva i osjecaji tóga naroda, cija snaga vama moze biti potrebna. Ali, gospodo, nije to ni cudo. Ne obazirete se vi ni na rodjeni svoj nard, ne obazirete se vi ni na socijalne prilike, ne oba zirete se vi ni na duh vremena u rodjenoj svojoj otacbini, ni na interese sirokih slojeva vasega naroda, pa od kuda onda da vodite racuna i konbinirate i sa drugim politickim idejárna. Ova zakonska osnova najbolje dokazuje, kako vi, ili upravo, kako tvorci ove zakonske osnove ne shvacaju dub vremena, ne shvacaju socijalnih prilika, ni socijalnih zakona, ni ti raeunaju s njima, nego od jednoga.velikog diela naroda stvaraju sebi samima neprijatelja. Meni ne treba da se na drugog pozovem, nego na telegram, koji je moj prijatelj dr. Surmin dobio jucer od zeljeznicara, a glasi ovako (olvassa): Savez zeljeznicarskih radnika i namjestenika kraljevina Hrvatske i Slavonije izrazuje blagodarnost za odvazno zastupanje zeljeznicarskih prava i moli vas, da ih i nadalje u zastitu uzmete i posve predusretnete inkvizitornoj osnovi pragmatika zeljeznicara. Surmin Gjuro: Vec ih kazneBudisavljevic Bude: Gospodo. kad oni oznacuju ovu osnovu inkvizitornom i kad oni ustaju j>rotiv nje i iznose opravdane i temeljite prigovore, onda bi vi trebali o tom da racuna vodite. Na zalost, palo je u tom pogledu vrlo malo prigovora u ovoj visokoj kuci. Grovorio je donekle o toj osnovi postovani g. zastupnik, inaée demokrata, Vázsonyi, ali ja drzim, da bi on pravoxnu demokratizmu mnogo vecu uslugu ucinio, da u obce nije uzimao rioci, jer onda ne bi mogao onakovim cinizmom govoriti o pozitivnome pravu, o kodifikovanom pravu je dnoga naroda. ne bi se mogao'1 kao demokrata rugati ni nasoj borbi za nase prava u obranu svoga jezika. XJ ostalom njegov demokratizam ogleda se s druge strane u tom, sto se on podpuno zadovoljava, da ova pragmatika uredjuje beriva i place visih cinovnika i kaze, da se to za radnike moze uciniti i naredbenim putem. Kad bi u njem bilo pravoga demokratizma, kad bi u njega bilo prave ljubavi prema sirokim slojevima naroda, on bi morao u prvom redu voditi racuna o onim nejakim i slabima, pogasenima i povriedjenima, a ne samo o onim visokima, kojima, bez sumnje pripada njihovo pravo. Necu dűlje da se bavim njegovim razlaganjem, spomenut cu samo, da je on jjrigovorio nama, kako mi nismo iznieli proti ovoj zakonskoj osnovi prigovor, da se njom vriedja nase pravo sudovanja, jer se za prekrsitelje ove zakonske osnove primjenjumu odredbe ugarskog krivicnog zakona, koji na teritoriju Hrvatske i Slavonije ne vriedi. To smo, mi gospodo, svi dobro znali i gospodin Vázsonyi imao je najmanje razloga, da nas upozorava na to, i neka bude uvjeren, da mi necemo nikada, kad bi dosli do tóga da primjenjujemo jedan zakón, primjenivati ugarski krivicni zakón, nego cemo znati, sto cemo raditi, a raditi cemo ono. sto odredjuje nagoda, koja kaze, da je sudstvo i sudovanje kod nas autonomno. U ostalom postovani g. zastupnik treba da znade, da je i s nase strane, koliko je meni poznato, ucinjen prigovor ugarskoj vladi, kad je ova zakonska osnova stvarana i da je po tom g. zastupnik Vázsonyi vrlo kasno dosao, da nas upozori na nasu duznost. (A szónok hosszabb szünetet tart.) Elnök: Kérem, méltóztassék folytatni, az idő halad! (Ugy van! balfelöl.) Nagy György : 256 koronába kerül naponként a csevegésük! Budisavljevic Bude: Postovani dome, g. zastupnik Vázsonyi izvolio je spomenuti jos neke prigovore ovoj zakonskoj osnovi, ali oni su manje vaznosti i ja se necu dalje s njima baviti. Moja je namjera i ja sam htio, gospodo i postovani dome, da konstatujem tu neugodnu cinjenicu, taj zalostni fákat, da su tvorci ove zakonske osnove vrlo malo racunali sa socijalnim prilikama, da su vrlo malo racunali sa samim duhom vremena. Postovano dome, kad sam citao ovu zakonsku osnovu o pragmatici ona me je s jedne strane iznenadila, a s druge strane me opet nije iznenadila. Nije me iznenadila zato, sto sam pratio donekle rad ugarskih vlada i ugarskoga sabora na socijalnom polju, pak sam znao da je taj rad od pocetka, od 70-ih godina ovamo, uvijek bio natrazan, reakcionaran i ne samo da nije sabor u reakcionarstvu nazadovao, nego je u svojem reakcionarstvu s jajno napredovao. I zato me reakciarnost ove osnove nije iznenadila. Ali me je s druge strane iznenádilo, da
