Képviselőházi napló, 1906. X. kötet • 1907. junius 5–junius 20.

Ülésnapok - 1906-170

170. országos ülés 1907 június 7-én, pénteken. 95 . Vec g. 1868. bili su na zeljeznica ma od Zakanja prama Pijeci pona — mjestani Hrvati. Potrajalo je to samo nekoliko godina, cini mi se tri do eetiri godine — i vec se je sa strane kraljevine Ugarske zahtijevalo, dati cinovnici moraju znati jezik madjarski, a usljed tóga, jer nijesu mogli tomu udovoljiti, bili su otpusteni. Ti cini dokazuju, da sejetemeljni zakón i u jezicnom pitanju krsio odmah prvih godina, da se je inijanjao drzavopravni temelj, mijenjala nagoda. Pojedina kraljevina, pojedini ugovaratelj kod sklapanja te nagode nije bio ovlasten na to, da taj zajednicki ugovor samovoljno mijenja, nije bila ovlaátena kraljevina Ugarska, da otpusta sinove Hrvatske sa zeljeznice, jer nijesu znali jezika madjarskog, vec je morala respektirati nagodu, koja propisuje, da je na teritoriju Hrvatske sluzbeni jezik iskljucivo brvatski. !N"ade Hrvata nijesu se ispunile ni u ónom pogledu, da Hrvati dodju do svojih prava i u zajednici s kraljevinom Ugarskom postignu politicku i gospodarstvenu samostalnost, vec je pace 12. veljace 1907. c. kr. povlasteno drustvo juznih ieljeznica izdalo jednom Hrvatu ovaj dopis. (Zaj. Hangok: Cujmo! Az elnök csenget.) Toj dopis kaze, da je na zeljeznicama, kője prolaze teritorijem kraljevine Hrvatske isklucivo madjarski jezik sluzbeni i radi tóga izdalo je prituzitelju sluzbenu ispravu samo na jeziku madjarskom. (Zaj. Az elnök csenget.) Tini je i opet povrijedjen temeljni drzavopraoni zakón, jer prém je jasno, da na teritoriju Hrvatske mora biti iskljucivo hrvatski jezik sluzbeni, ovaj dopis tvrdi, da je na teritoriju hrvatskom, kojim prolazi zeljeznica, iskljucivo madjarski jezik sluzbeni i da je doticna sluzbena osoba imala pravo, da se tim jezikom. sluzi, a Hrvat néma pravo, da trazi ispravu po svom pravu, kője ma po zakonu pripoda, da ta sluzbena cisprava kodé njemu izdana u materinskom njegovom jeziku hrvatskom. Spomenuti cu jos jedan slucaj, kako je na teritoriju hrvatskom jedna odlicna dáma. putujuci u Zagreb, na jednoj postoji trazila kartu u hrvatskom jeziku i doticni joj je cinovnik dao partu, a kod um je ona pruzila, cini mi se, kapir od 10 K, a pristojba zeljeznicka nije tolicko iznosila, nije toj zeljeznicki cinovnik htjeo toj dami izvratiti sitni novac, koliko bi joj bio morao izvratiti, vec ju je jednostavno odbio, da joj karte ne da. Pripomenuti cu, da je doticni zeljeznicki cinovnik imao sitnog novca ' — doticna je dáma vidjela taj sitni novac — i dobro razumio, sto ona kaze, ali nije imao bratinske ljubavi, nije bijo clau, koji bi njetio slogu i ljubav izmedju Hrvata i Madjara, vec je podjarivao, nehtijuci izvratiti taj sitni novac, a ona dáma, videói se u neprilici, obrati se i nadje dva galantna mladica sa univerze, koji su razumjeli njezinu neprilik'u, pak su joj dali sitnog novca kojim je kupila kartu, da moze dalje putovati. Ta dáma, imajuci kartu u rukamu prigovarala je glasno tomu postupku cinovnika, a ja drziia, opravdano i temeljito, radi onoga nekavalirskog postupka s njome. I to, drzim, ne vodi k onoj slozi, ne vodi k ónom cilju, koji si postavise Hrvati, kad dodjose do tóga, da sklope nagodu, kakova je danas sklopljena. Spomenuti cu jos jedan dopis, jedne opcine u Hrvatskoj, koja je poslala na jednu madjarsku opcinu knjizice triju radnika i prilozila novce, da ti radnici dobiju knjizice, da mogu biti namjesteni u jednoj tvornici. Ta je opcina jjoslala dakako svoj dojjiä u uredovnom jeziku hrvatskom. Pak zar mislite, da je dobilaodgovor? Doticno opcinsko poglavarstvo otvorilo je taj dopis i vratilo ga neuvazenog, te ti siromasni radnici, nisu dobili zamoljene knjizice. I ovaj postupak Madjara ne vodi do onogu, za cinusu Hrvati tezili; ne vodi do tóga, da izmedju njih i Magyara ljubav i sloga vlada, (Zaj.) Elnök (csenget): Én nem akarom a t. szónok ur szólásszabadságát a legkevésbbé sem gátolni, de figyelmeztetni kötelességem, hogy a ház elhatározta, hogy fél kettőkor áttér a sürgó's interpelláczióra. (Helyeslés.) Már öt perczczel múlt el ez az idő, és kérnem kell, hogy a mennyire csak lehetséges, sziveskedjék szűkebbre szorítani beszédjét, és azt lehetőleg befejezni. (Elénk helyeslés.) Grahovac Mirko: Velecijenjeni gospodine predsjednice! Fa Vas molim, da mi dopustite jos samo kratak cas. Fa cu nastojati, da zavrsim svoj govor. Elnök: Tessék! Grahovac Mirko: Zahvaljujem! Lengyel Zoltán: Ha a magyar hadseregben nem értik a magyar vezényszót, ezt megértik? Elnök: Kérem Lengyel Zoltán képviselő urat, nincs népgyűlésen, nem a képviselő urat illeti a szó. (Elénk helyeslés, derültség és taps. Felkiáltások: Éljen az elnök! Zaj.) Grahovac Mirko: Goznato je vis. kuco, da su se g. 1883. u Zagrebu dogodili nemiri, koji drmaju temeljima drzave. Znadete, kako je kraljevina Ugarska, pokusala na zajednickim financijalnim uredima nastaviti natpise madjarske. Tóga Hrvati nisu mogli podnijeti ni dojjustiti i zato je doslo do nemilih pojava, na kője reflektirati ne cu. Reci cu tek, da je ova politika kraljevine Ugarske, da je ova politika naroda madjarskoga pogresna, i to radi tóga, jer ne ide Hrvatima u susret, kako bi se oni razvijali politicki i Gospodarsveno, nego naprotiv ide zatim, kako bi te razmirice sto vise nastale, a to ne vodi do onog cilja, na koji sü Hrvati mislili, kad su stupali u savez s UgarskomJedan lijepi tracak uvidio sam u rijecima pre-