Képviselőházi napló, 1878. I. kötet • 1878. október 19–november 26.
Ülésnapok - 1878-25
372 2.3. országot Ilié* november 25. 1878. u obce, a okupacija Bosne i Hercegovine navlastito kao Stetna i opasna po obstanak monarkije i véli se da je i dósa dánja politika na istoku a obce a okupacija Bosne i Hercegovine naposé, proti interem monarkije austro-ugarske. No meni se cini gospodo moja, da se ste strane prosudjuje interes monarkije sa krivoz, progres, nog i jednostranoz stanoviSta, naime sa stanoviSta izkljucive madjarske narodne politike i teznje. To jednostrano stanoviSte gospoda moja vidimo mi ne samo u spolnjoj nego i u internoj politici i u jednoj i u drugoj polovici austrougarske monarkije. Sve Sto nije u Austriji njemaőko a ovdje madjarsko perhorrescira se smatra se kao interesu monarkije protivno, a neuzi Snaju se pri tom u obzof i u raőun, toli ki drugi narodi, koji i brojno i prostorno znatniji des monarkije ove saöinjavaju, i koji nesmija dopustiti, da se interes monarkije identifikuje samo sa interesom ujem'aőkim i madjarskiu. — Medju timi drugimi narodi pak mislim poglavito slavenske narode. No ja neóu ovdu sada da govorim o slavenima u Austriji niti o ostalim Slavenima u zemljah ugarske krune, ja cu se ograniőiti samo na narod hrvatskí, koji na temelja drzavo-pravnoza pacta, na temelju medja robno sklopljene zajednice ugarsko hrvatske ovdce sjedi, te zajedniőki sa ostalimi ugarski zastupnici radi i tezi za tim, da se ne samo obezbiedi i osigura obstanak, nego i da se promakne interes i da se digne moc austro-ugarske monarkije u obce, a zemaljah ugarske krune posebice. — Pa kako stojimo mi u toj zajednici? Prije, nego Sto na to odgovorim, dopustite mi gospodo moja, da Vas podsjetira, sta se je o zajednici toj mislilo, kako se je shvaéala zajednica ta, kada je ugovarana i sklapaua. — Ma to cu Vam gospodo moja odgovoriti sa riecina velikoc patriote madjarskoc sada vec pokojnoc Deaka. „Ja znam dobro" — rekao je taj veliki patrióta — „da se zajednica ugarsko hrvatska ne cini samo iz ljubavi i maklonosti jednoza naroda prema drugome, nego zbog zajedniékih interesa, koji upueuju jedan narodi na drugi, pa Sto se budu ti interesi medju robno bolje pazili. öuvali i negovali, tini ce eorSéa ta zajednica biti, a tim ce se i narodi vecma i bolje sprijatelji ti i sloziti." — Jako je mislio veliki patrióta ugarski. A kako stoji a toj zajednici sa interesom zajednickim ? Cuvali se, negujel' se interes hrvatski uporedo sa interesom madjarskim? Ja cu preói gospoda moja ono vreme, kad jen Hrvatskoj sav narod u borbi bis, dok je do revidirave nagodbe i do woje narodne vlade doSao; ja cu prieci i preko tóga, Sto se i poslie revidirane nagodbe i sam zokon o zajednici vredja glede jezika i cinovnikah kod zajednickih uredah i poslovah; ja éu prieci i preko tóga, Sto se pri gradjenju* zeljeznicah obilazi interez Hrvatske, preói cu preko mlogih drugih tegobah radi celokupnosti Hrvatske; ja cu samo jedan fakt da navedem, koji dokazuje, da se Hrvatska u interem svom ne samo ne podupire, nego se joS spreöava i ondie, gdie interes taj neiSte ni ka köve zrtve od zajednice, gdie nestoji interes Hrvatske u nika kovoj oprieci na zajednicom. Gospodo moja! Neima rodoljuba, neimazbora ni sabora u Hrvatskoj, koji ne osieca potrebu i interes, te koji nebi zelis, da se razdvojena zemlja jedna, da se razciepan narod jedan zajedno uz jedan troSak pod jednom vladom i pod jednim ustavom spoje: narod i sabor svakom prilikom trazi i izjavljuje zelju, da se jednom vec krajina hrvatska i slavonska spoji sa materom zemljom, — ali evo prolaze dani i meseci, prodjoSe vec i godine, ka ko se to moli i trazi, interpelira i obeéaje, — no uviek se ta tezuja razbija so nu jedno stranu madjarsku narodna politiku. Ugarska krajina sva veö odaona uzira blagodeíi ustava, samo hrvatskoj i slavoaskoj krajini uskraóuje se blagodet ta. — Nije li to mozda u interesu zajednice? Nije i nemoze biti! Ali razdieljena, ragciepana Hrvatska to je u opreci sa interesom naroda hrvatkoc, koji za to, Sto ura se prebacuje, da je siroma, mora mesto jedne vlade da drzi dvie, mesto jednoe fuda, dva; a jer je to u opreci sa interesom Hrvatske, zate se mesto interesa eto cuva i neguje u Hrvaskoj opreka ta. A zaSto ? Meni se iini za to, Sto on i Hrvati narod slavenski. Pa pored svega tóga narod u Hrvatskoj Cuva i postuje zajednicu ugarsko hrvatska, pa óe cuvati i poätovati i u buduce, ali ce ujedno i srim ustavnimi sredstoi i htieti i zuati traziti, da se u toj gajednici cu vaju i postuju interesi Hrvatske i neöe nas pri tom smesti nieija ni mrzuja ni pretuja proti slavenstvu. Eto tako se prema Hrvatom postupa, prema narodu, koji imade za sebe zakón s zajednici, koji imade svqju autonomnu upravu zemaljsku ; a kako se tek prema ostalim narodnostim a ugarskim postupa, to oue najbolje osiecaju i znadu. Viroki sabore! Dokle god bude ta unutaruja politika viadala, da se Slaveni ciepaju i pritiskuju, dokle god postojale budu opreke te igmedju slavenah i sada vladajucih narodah u austrongarskoj monarkiji, dotle se ne moze govoriti o konsolidovanom stanju unultarujem, a dok tóga neima, dotle je naSa monarkija sapetih rukuh u svakoj vanskoj politici svojoj, jer ce svaka spojlna akcija pretiti nutarujem nestalnom i nisugurnom organizmu. Tko za tim ide, da izravna, da akloni opre ke te, kője jednostrana unutaruja politika radja
