Hajnal Jenő (szerk.): Ötvenéves a Zentai Művésztelep (Zenta, 2002)
O-GODISNJICA UMETNKKE KOLONNE Slikarska kolonija u Senti Bela Duránci U vojvođanskom prostoru „umetničke kolonije” se kao forma udruživanja pominju krajem devetnaestog stoleća. Zna se ovde za Barbizonsku slikarsku koloniju. No, umetnička kolonija u Nadbanji (danas Baja Mare u Rumuniji), utemeljena prvim sazivom umetnika u maju 1896. godine, poştala je mnogima uzor. U Banatu, Veliki Bečkerek je izgradio i prvi vojvodanski umetnički atelje 1897. godine. Ova i danas postojeća zgrada, aii sada već u posve drugoj funkciji, gradena je za slikaraPALA Vagoa (Vágó Pál, 1853-1928), ali je poştala stecište nekolicine slikara. „0 slikarima bečkerečkog ateljea možemo nedvojbeno reći da su četvorica radila tamo: Pal Vago, Aladar Edvi Ileš, Lajos Nemet i Antal Strejtman, organizator izložbe i domaćin [...] kolonija Vagoa, bila je zapravo prva bečkerečka slikarska kolonija, prva i u odnosu na vojvodanski prostor” - piše Ferenc Nemet.1 Godine 1899. u Bečkereku (danas Zrenjaninu) zanose se idejom da osnuju umetničku koloniju, po forrni sličnu onoj u Nađbanji. Tada, bezuspešno. Drugi pokušaj usledio je leta 1931. godine, kada su slikari i njihovi ucenici postavili štafelaje u bašti domaćina, Jožefa Varko- NJiJA (Várkonyi József, 1879-1938), na obali Begeja. Óva kolonijaje živela samo jedno letol Nešto ranije, maltene ista skupina pretežno slikara Madara, pokušala je 1924. godine osnovati umetničku koloniju u Bačkoj Topoli. Takode bez uspeha. Izmedu dva svetska rata u Vojvodini drugih pokušaja nije ni bilo, iako su ovde delovali umetnici koji su, svojedobno, bili učesnici umetničkih kolonija u Nađbanji, Solnoku, Kečkemetu i drugde, iako se ovde znalo i za inicijativu Nadežde Petrović (1873-1915), odnosno prvu jugoslovensku umetničku koloniju u Sićevu 1905. godine. U pomenutom razdoblju dogodilo se, medutim, nešto drugo. U Subotici je osnovan časopis na mađarskom jeziku „Híd” (Most), 1934. Prvi broj je izašao maja meseca. Ubrzo, Endre Lévai (Lévay Endre, 1911-1985) piše o nadarenom samouku Andrašu Hanoi (Hangya András, 1912-1988), koji će postati čelnik skupine mladih talenata okupljenih oko redakcije. Već u petom broju, septembra iste godine, Zoltán Kovač Striko (Kovács Szíri - kó Zoltán, 1912-1985) promovišejedinstvenu temu slojevitog značenja: „mlada umetnost - umetnost mladih” (ifjú képzőművészet - ifjak képzőművészete) i naglašava potrebu udruživanja mladih likovnjaka. Cilj je da svi zainteresovani, bez razlike, dobiju stručne upute i rade u zajedničkom „ateljeu”. To se, naravno, neée ostvariti, ali žudnja za kolektivnim dejstvom u ostvarivanju zajedničkih ciljeva je probuđenai nadalje negovana. Zapravo, tője premisa svih umetničkih kolonija! Mladi oko „Híd”-a shvatili su „miadu umetnost” kao stvaralački angažman usmeren ka prezentaciji stvarnosti. Poput Hl
