Pejin Attila: Zenta 1848 - 49-ben. Forrásválogatás - Múzeumi füzetek 4. (Zenta, 1999)
10. JOCA VUJIĆ ÉDESAPJÁNAK VISSZAEMLÉKEZÉSE AZ 1849-ES ESEMÉNYEKRE Bežanje iz Sente marta meseca 1849 g. Moj tata pripoveda:- Posle sredine marta doznam da se iz Kanjiže krenula redovna mađarska vojska Senti. Odern kod kapije prema Kanjiži (od prilike gde je danas kancelarija Elektrike, kod kától, groblja): tamo je bilo neki 50-80 Senéana narodne vojske svi skoro pijani. Ja ih zapitam: gde im je kapetan Stajić, stolar iz Sente. Oni rekoše:- Otiš’o u Adu po municiju.- Zar ne znate da dolazi madarska regularna vojska?! - kažem im ja. Na to Mika Obradov, koji je posle bio moj radnik:- Onog treba ubiti ko plaši narod. - Ubite me, ali bežite! Pošljem moga dobrog čoveka Mitu Slavnića na dobrom konju da ode do čarde (gde je danas viadukt železnički kod stanice Gornji Breg). Mita se vrati u najveéem trku te reče, da je video da je vojska oko kanjiškog hatara: u sredi pešadija a s dve strane husari, pa im se oružje svetli na suncu. Na to se naši ljudi uplaše. Ja im rečem, da idu že u varoš i da sve svoje pokupe, pa neka beže Adi. Ja odem na koli do mame i do drugi’ poznati, pa svima rečem, da ’vataju konje, pa neka beže. Ja sam bio na prvi koli. Na kraj varoši sam uz’o na kola Koju Zivanovića (oca Dušana Živanovića, arhitekta u Beogradu) i Miki Obradova, koji je pretio da me treba ubiti. Kad smo došli naspram Makoša, vidim ja da nam neki 7 husara, koji su se odvojili od madarske vojske dolaze u susret da nam preseku put.- Pucaj, Boga ti! - rekoh Miki.- Ne znam, gospodine, je li mi napunjena puska. Ja vidim da je puna, pa ga teram da puca, a on reče:-Nikad, gospodine, moga véka još nisam puc’o. Ja uzmem pušku, pa puknem na husare. Njin vodă ispusti sablju, pa zapovedi da se vrate. Srbi su tako bili uplašeni, da bi ih ovi sedam husara, da nije mene bilo, zaustavili, vratili natrag i načinili grozan pokolj, kao što su činili s onima, koji nisu iz Sente pobegli i koji se nisu znali sakriti. Posle nekoliko godina dozn’o sam zašto su ovi husari dosii pred nas. Kad je madarska vojska došla na breg kod čarde, komandant, mislim major Nad, video je da Srbi sa silnim kolima, moglo ih je biti jedno 400, beže i da će mu umaći, zapita vojsku, bili ko od husara smeo da ide da zaustavi Srbe. Jedan kaplar se javi. Ako mu da nekoliko momaka s dobrim konjima i nekog ko poznaje put, on se prima. Na to se javi neki Tapodi, Madar iz Sente, da će ih on voditi, i tako se oni krenu malim adanskim putom pred nas, no 29
