Gyökerek • A Dráva Múzeum tanulmánykötete, 2006
Rózsás Márton: Középkori és kora újkori hulladékgödrök Barcs-Pusztabarcsról
Rózsás Márton: Középkori és kora újkori hulladékgödrök Barcs-Pusztabarcsról MÁRTON RÓZSÁS JAME ZA SMEĈE IZ SREDNJEGA VIJEKA I RANOGA NOVOGA VIJEKA U BARCSUPUSTABARCSU SAZETAK Autor ove studije postojanje juznoslavenskoga zivlja u kasnom srednjem vijeku, za vrijeme osmanlijske vladavine, obraduje s aspekta arheoloŝkih nalaza. U studiji se u osnovnnim crtama iznosi arheoloŝki materijal, bez zahtjevnije i potpunije obradbe. Tűje ponajprije rijeĉ о keramici vezanoj uzjuzne Slavene, koja je karakteristiĉna zajuzno Zadunavlje. U óvom se eseju opisuju nalazi iz jama za smece kője su nastale u srednjem i novom vijeku (tursko doba), a opis ukljuĉuje viŝegodiŝnja iskapanja. Naselje se Barcs do kraja 17. stoljeca nalazilo na jednom brezuljku, te se je puĉanstvo nakon protjerivanja Turaka preselilo na danaŝnju lokaciju. Predmeti su pronadeni prigodom vadenja pijeska, pa su se na taj nácin dali zapaziti samo detalji, a kasnije je od njih saĉinjena zbirka nalaza od pronadenih jama za smece. U tim jamama je nadena keramika i razna sredstva iz srednjega vijeka. Prva se jama veze za 13. i 14. stoljece, druga za 14. i 15. stoljece, dok su jame iz 16. i 17. stoljeca iz ranoga novoga doba. U nalazima iz ranoga novoga doba mjeŝovito se javlja madarska i juznoslavenska keramika, koju je rabila osmanlijska okupatorska vojske. Tu su vojsku mahom saĉinj avili vojnici juznoslavenskoga podrijetla, te gradani koji su rabili takozvanu "juznoslavensku" keramiku. Proŝirenost toga tipa keramike na juznom Zadunavlju u Madarskoj ograniĉava se na naselja i utvrde pod osmanlijskim osvajaĉima. Omjer se uporabnih predmeta uglavnom vezuje uz "juznoslavensku" keramiku. Mjesto nalaza i omjer potvrduju nazoĉnost obrtniĉkih proizvoda hrvatskoga (juznoslavenskoga) zivlja u 16. i 17. stoljecu na podrucju Barcsa. Skupna uporaba madarske i juznoslavenske keramike istodobno upuĉuje na smjer trgovinskih veza i praktiĉnih aspekata. 43
