A Debreceni Déri Múzeum Évkönyve 2002-2003 (Debrecen, 2003)
Történelem - Seres István: „Der Kampf der Arader mit den Komádiern” – Der geschichtliche Hintergrund einer serbischen Volksballade und die Arader Gefangenschaft des Kuruzen-Hauptkapitäns György Szunyogh 1704–1706 (Daten zur rákóczizeitlichen Geschichte Komádis)
ИШТВАН ШЕРЕШ «EOJ АРАЪАНА С КОМАДНИЦИМА» (Исторщска позадина]едне српске народне баладе и арадско заробльеништво куруцког главног капетана ЪурЙа Сунога) Главни проблем майарске ослободилачке борбе, под водством Ференца Ракощу'а II. било je непрщательско понашан>е ]ужнословенског граничарства. BoJHa граничарска TepnTopnja, основана у годинама пре ослободилачке борбе, jaBHo се супротставила ма^арским мерама. У нашем раду трудит Йемо се да прикажемо борбу српских граничара и куруца на граничним подруч]има, у вези }едне српске баладе. Ретки бисер ]ужнословенске епике je народна балада «Boj арайана с комадницима» Kojy je Вук Стефанович КарациЙ, творац српског кн>ижевног je3HKa, записао 1829 год. од jeÄHor сенттамашког (Србобран) певача, именом Tpyja Меанций. Балада нам прича о )е,днои успешном нападу граничара против Макара. Према радн>и, начелници главног арадског капетана Тукелща: Baja и РчковиЙ TTeja, доспели су до Комадще и у борби са куруцима заробили генерала Сунога и jeднoг майарског начелника. У зиму 1704 год. марошки су Срби стварно напали на град Комади и у нападу ухватили главног капетана Ъур1)а Сунога и главног начелника Ъурйа Вода. PaKonnjy je тек после дугог ценкааа и после године и пол заробл>еништва успело да избави арадске заробл>енике. Иако су вей ранще указали на историку основу баладе, први пут Йу да пробам да прикажем настанак баладе, на основу исторщских и етнографских истраживааа. Српски напад на Комади потврЙу)е и комадски народни o6n4aj, и белешка у црквеном записнику из 1843 год. по Kojoj je, мейу cnpcKOHTeöejnHMa, join дуто живео у сейан>у напад на Комади. Сенттамашка балада настала о нападу на Комади, као и исторщска преданна мейу рашкобелим Србима, дajy нам наслутити како je и после борбе на rpamiHHOj територщи, мейу раштрканим српским BoJHHUHMa остала у памйен>у борба против куруца. Сакупл>ан>е и обрада података нще остварена ни до данас ни са майарске ни са српске стране. Посебни 3Hanaj баладе je да je ово данас ]сщшо jyжнocлoвeнcкo епско дело утврЬено на исторщским подацима, Koje показухе улогу зужнословенских граничара у доба Ракощц'а. 171
