Hadak Útján. A népvándorlás kor fiatal kutatóinak konferenciája (Szeged, 2000)

Takács Miklós: Népvándorláskor-kutatások Kis-Jugoszláviában, az 1990-es években

TAKACS Miklós TOMOVIC-JOVANOVIC 1997 Tomovié, M. - Jo- vanovié, D.: Vrelo, Sarkamén. Kasnoanticki carski kompleks. Starinar 48 (1997) 208-211. TOMOVIC 1997 Tomovic, M.: Vrelo, Sarkamén — imperial complex. From an idea to the discovery or the archaeology of luck. Vrelo, Sarkamén — carski kompleks. Od ideje do otkrica Hi o arheologiji srece. In: Uzdarje Dragoslavu Srejovicu povodom sez- desetpet godina zivota od prijatelja, saradnika i uce- nika Red.: Lázié, M. Univerzitet u Beogradu, Filo- zofski fakultét, Centar za arheoloska istrazivanja, 17. köt. Beograd 1997, 475-482. TOTEV 1986 Totev, T.: Preslavskoto s 'kroviste. Der Schatz von Preslav. INM Varna 22 (37) (1986) 81-107. TRIFUNOVIC 1990 Trifunovic, S.: Anticka i sred- njovekovna nalazista opstine Alibimar — rekog- nosciranja terena. — Ancient and Middle Age Finds in the Alibunar Community — a survey of the terrain. RVM 32 (1989-1990) 1990, 99-130.' TRIFUNOVIC 1994 Trifunovic, S.: Arheoloska isko- pavanja lokaliteta Seliste kod Alibunara. — Ar­chaeological Excavations of the Site Seliste near Alibunar. RVM 36 (1994) 63-70. TRIFUNOVIC 1996 Trifunovic, S.: Sloveni u Pano- niji. Knjizevna rec (Beograd) 25 (1996) Nr. 474-476, 32-33. TRIFUNOVIC 1996a Trifunovic, S.: Sudbina istra­zivanja neizvesna. Dani (Subotica) 12/20. Ill 1996,17. TRIFUNOVIC 1997 Trifunovic, S.: Slovensko na- selja V—VII veka u Backoj i Banatu. In: Trudy VI Mezdunarodnogo Kongressa slavjanskoj arheolo- gii.Red.: Sedov, V. V. Moskva 1997, 173-185. VAPA 1995 Arheoloska istrazivanja duz autoputa kroz Srem. Red.: Vapa, Z. Pokrajinski Zavod za Zastitu spomenika kulture. Novi Sad 1995. VASIC 1994 Vasié, M.: Icosahedron of Quart Crys­tal from Castrum Novae (Cezava). Starinar 43-44 (1992-1993) 1994, 167-176. VASIC 1995 Vasié, M.: Le limes protobyzantin dans la province de Mésie Premiere. Starinar 45-46 (1994-1995) 1995,41-53. VESELINOVIC 1953 Veselinovié, R. L.: Starosrps- ko naselje na Bostanistu kod Mosorina u Backoj. — Altserbische Ansiedlung auf Bostantischle bei Moschorin in der Batschka. Beitrag zu der Ge­schichte materieller Kultur der Südslawen des X-XII Jahrhunderts. RVM 2 (1953) 5-52. VIDA-VÖLLING s. a. Vida, T. - Völling, T.: Das slawische Brandgräberfeld von Olympien. Archä­ologie in Eurasien 9. Berlin s. a. ZOTOVIC 1994 Zotovié, Lj. Die gepidische Nekro­pole bei Viminacium. Starinar 43—44 (1992-1993) 1994 183-190. ISTRAZIVANJA EPOHE SEOBE NARODA U JUGOSLAVIJI U1990-TIM GODIN AMA Miklós TAKÁCS Cilj öve studije je dati pregled onih jugoslovenskih radova, koji se bave istrazivanjem ranosrednjevekovne materijalne kulture. U uvodu svog rada autor ukratko podseéa na po- litiöke dogadaje 1990-tih godina, u prvom redu zbog de- finisanja teritorijalnih okvira, kao i zbog sazetog prikaza ideoloäke klime u kojoj su srpski i crnogorski nauönici prisiljeni delovati. Podseéanje na epohu vladavine Slobo- dana Milosevica nije se dalo naime izostaviti zbog dubokog prodora u sferu humanih nauka njegovog rezima, koji sebe karakterbe pridevima nacionalni i socijalistiéki. Kao posle- dica öve situacije mogu se razlikovati dva vida proucavanja epohe Seobe naroda u Jugoslaviji. S jedne strane su oni autori, koji su podlegli klimi nacionalistiökog huSkanja, i zbog toga se bave — mnogo puta bez pominjanja konk- retnih öinjenica — pravdanjem juznoslovenskog meduet- niökog rata i ideoloSkom mobilizacijom na borbu protiv imaginamih protivnika srpskog naroda. Ali sa druge strane citiriani su u ovom radu i oni autori, koji su mogii ostati nezavisni od podgrejavanja nacionalne mrznje. Tipiöni predstavnici prve grupe su Borde Jankovié i Stanko Trifunovic. U rezimiranom pregledu dat je kritiöki osvrt na rad D. Jankoviéa, gde se pokuSava dovesti pod znak pitanja etnicka atribucija starohrvatskih nekropola u Dalmaciji (JANKOVIC, D. 1995, 127-129), kao i na pokuSaj tumacenja kamenih gomila zapadno- i centralnobalkanske regije (JANKOVIÉ, B 1997). Po njegovom miäljenju naime mogu se öve gomile interpretirati kao slovenske taönije starosrpske nekropole, bez obzira na cinjenicu, da li se u njima moglo naéi bilo kakav trag sahranjivanja. Teritorija Vojvodine, t. j. juzni deo Karpatske kotline spada medu regije kője D. Jankovié sa naroőitim zárom proucava. Po njegovoj interpretaciji je glavni razlog manjka ranosrednjo- vekovnih slovenskih nekropola pogrebni ritual. To, Sto éla- novi öve etnicke grupe nisu sahranjivali urne sa posmrtnim ostacima svojih umrlih. Nego su posude sa pepelom pola- gali u drvene kútije, kője su, zbog manjka kamenja, stajale na malim zemljanim humkama (JANKOVIÉ, D. 1996, 80). Óva se hipoteza moze arheoloäkim argumentima jako teáko po- tvrditi ili negirati. Od puke ideje mogla bi medutim samo u onom slucaju znaciti viäe, ako bismo imali arheoloski po- tvrdene tragove, koji bi govorili tome u prilog. Móra se nadalje izreéi, da se prouőavanje epohe Seobe naroda arheo- loäkim metodama na teritoriji Vojvodine u osnovi razlikuje od centralnobalkanske regije. Zbog öinjenice da je u Baökoj, Banatu ili Sremu véé na kraju 19. veka bilo vi§e iskopanih nekropola nego u juánoj Srbiji ili Crnoj gori sa kraja 20. 408

Next

/
  • Elrendezés
  • Igazítás
  • Forgatás
Oldalképek
Tartalom