Seres István: A Károlyi-huszárezred hadkiegészítése a Tiszántúlon Szegedinác Péró felkelése idején - Chronica Bekesiensis 3. (Békéscsaba, 2010)
Képek jegyzéke
170 uhvacenih lica za Budim, nad kojima su 4. aprila 1736. godine sudili. Kapetana Peru i 11 njegovih ortaka su na trgu Sent Derda pogubili, 68 optuzenih su osudili na dozivotnu vojsku, nekoliko njihovih ortaka su pretrpeli duzu ili kracu zatvorsku kaznu. Tokom ispitivanja vise srpskih granicnih oficira su upali u sumnju, nekoliko njih su odveli u Budim, oni su medutim svi opravdali sebe od optuzbe, i nakon objave osude mogli su otici u slobodi. U sadasnjem svezku dogadaje prikazujemo sa nőve strane. Bas je za vreme pokreta kuruca, odnosno otvorenog ustanka odrzana obuka i vrbovanje rezervnih ceta konjickog puka na pocetku 1734. godine od strane grofa Sandora Karolji u Niziji. Regruti husari zajedno sa oko 60 veterana, koji su komandovani kuci sa zapadnog bojista su boravili u neposrednoj okolini ustanka: u gradu Debrecena, odnosno na teritoriji zupanije Bekesa (Békés, Caba, Fuzesdarmat, Dula, Seghalom) i Congrada (Fíodmezovasarhelj, Mindsent, Sentes). Na osnovu oktobarske naredbe vladara zeleli su formirati pet ceta, kője bi pokrenuli nakon obuke u maju do puka, koji je stacionirao pored reke Rajne. Vrbovanje su medutim zaustavili jós krajem 1734. i pocetkom 1735. godine, i na kraju su odlucili tako, da ce púk povecati samo sa jednom, 11-tom cetom, a sa ostalim delom dotad sakupljenih regruta ce ispuniti gubitke ranijih ceta. U aprilu 1735. godine u Juznoj-Niziji su stacionirali oko 300 uglavnom regruta husara Karolja. Medutim u to vreme je doslo do ustanka kuruca i moglo se ocekivati to, da ce regruti preci kod kuruca, zato su njihovi komandiri nastojali, da zaobidu mogucnosti bekstva. Naprezanja oficira su donela zeleni rezultat, sveukupno su samo 2-3 regruta prebegla kod buntovnika. Istovremeno manje je poznato to, da su oficiri konjickog puka, koji su boravili u Madarskoj napisali brojne, na dán tacne izvestaje o dogadajima, u nasem svezku cemo pre svega objaviti öve izvestaje. O ustanku iz 1735. godine su dósad prvoredno srpski istoricari (Radonic i Gavrilovic) izdali bitne arhivske izvore, dók su u Madarskoj najcesce objavili savremene dokumente samo u regionalnim istorijskim publikacijama. Medutim broj ovih je veoma mali, i najcesce radi se o ponovnom izdanju istih dokumenata. Bas zato nasu svezku zelimo predati citaocima kao izdanje koja dopunjava praznine. Vecinu izvora (ukupno 36 pisama) koji ce sada biti objavljeni cine pisani izvestaji kapetanu Istvanu Baranjiju, Laslou Kovesdyju i Farkasu Mackasyju, odnosno porucniku 274
