Mándoki László: Busójárás Mohácson. (A Janus Pannonius Múzeum Füzetei 4. Pécs, 1963)

Mohačke „buše Mandoki. L. Ova publikacija nas upoznaje sa pokladnim običajem jedne jugoslovenske etničke grupe — mohačkih Šokaca (Madjarska, Baranja). Narodno predanje smatra da ovaj pokladni narodni običaj čuva uspomenu na doba isterivanja Turaka: Šokci, obučeni kao buše, izagnali su Turke iz Mohača. Saopštavamo dosadašnju najpotpuniju varijantu narodnog kazivanja o poreklu buša, zatim ukazujemo na to, da ovo predanje nema realne osnove — u doba isterivanja Turaka (1687) u Mohaču još nisu živeli Šokci —, pa navodimo dosadašnja mišljenja u pogledu porekla buša. Ernjei (Ernyey) tvrdi, da je svaki bitni elemenat ovoga narodnog običaja nemaćkog porekla, naglašavajući i uticaj baranjskih Nemaca. Po njemu, ako koji detalj i ima svoju slovensku paralelu, može se dokazati da je ista preuzeta u novije vreme od Nemaca, a običaj spada u praznični krug zimskog sunčanog •obrta i u krajnjoj liniji vodi svoje poreklo iz staroga veka. Unji (Unyi) — pozivajući se svega na jedan rad, ali očigledno služeći se sa više njih — piše, da su buše u srodstvu sa pokladnom lakrdijom Bugara — kukeri. Calog (Csalog) smatra, da ovaj običaj spada u praznični krug proletnje ravnodnevice, pa je mišljenja, da su ga Šokci doneli sobom iz svoje balkanske postojbine, ali da se ovde u Baranji, u kontaktu sa madjarskim stanovništvom, obigatio sa mnogo elemenata. Postoji i jedno prelazno mišlenje: na osnovu analize i opure•djivanja obrazina, Feldeš (Foldes) dolazi do zaključka, da drvene obrazine pokazuju blisku srodnost sa sličnim obrazinama alpij-