Bárth János (szerk.): Dunáninnen-Tiszáninnen - A kecskeméti Katona József Múzeum Közleményei 7. (Kecskemét, 1995)
Ramač, Janko: Tradicija pisane reči kod rusina u južnoj ugarskoj od sredine XVIII do kraje XIX veka
RAMAČ, JANKÓ TRADICIJA PISANE REĆI KOD RUSINA U JUŽNOJ UGARSKOJ OD SREDINE XVIII DO KRAJA XIX VEKA U istoriografiji о Rusinima u Južnoj Ugarskoj do 1918. godine ima dosta praznih površina koje treba popuniti rezultatima novih istraživačkih poduhvata. Jedna od tema kojoj tek predstoji dublje i svestranije istraživanje je tradicija pisane reci kod Rusina, jer je ovo pitanje bilo samo uzgred pominjano1, ili su činjeni samo početni koraci u sveobuhvatnijem istraživanju ove teme2. Ovaj prilog ima za cilj markirati područja i pravce istraživanja postavljene teme, koristeči dosadašnja saznanja. Smatramo da je svrsishodno na samom početku temu malo proširiti i bar u najkraćim crtama prikazati tradiciju pisane reči kod Rusina na Zakarpatju do sredine ili i do kraja XVIII veka - znači do vremena kada Rusini iz tog kraja počinju da se preseljavaju u Bačku. To će mnogostruko pomoći da shvatimo korene, izvore i tradiciju pisane reči kod Rusina u Južnoj Ugarskoj. U istoriografiji о zakarpatskim Rusinima-Ukrajinčima ovom pitanju je posvećeno dosta pažnje i prostora3, mada tek predstoji preispitivanje mnogih dosadašnjih stavova i teza i njihovo ponovno vrednovanje4. Sto se tiče štampane reči, još uvek se ne može sa sigurnošću tvrditi da je na Zakarpatju u manastiru Hruševu u XVI-XVII veku postojala štamparija i da su u njoj štampane ćirilske knjige za Rusine na Zakarpatju5. To ipak ne znači da Rusini na Zakarpatju nisu koristili štampane knjige: od XVI do ХУНТ veka, pa i kasnije, oni ćirilske štampane knjige nabavljaju najčešće iz Galicije, ali i iz Ukrajine i Rusije6. Tek na sanlon kraju XVII veka u jezuitskoj štampariji u Trnavi za Rusine na Zakarpatju, ili tačnije račeno, za grkokatolike-vernike Mukačevske episkopije štampane su dve ćirilske knjige. Mukačevski episkop Josif de Kamelis, poreklom Grk, izdao je 1698. godine „Катехизис для науки Угроруским людем” i 1699. „Буквар языка Славеньска писанш чтешя оучитися хотящим в полезное руковождеше”7. I treća knjiga za Rusine na Zakarpatju štampana je u Trnavi: mukačevski episkop H. Bizancij izdao je „Краткое припадков моральных, или нравных собрание” (1727 g.)8. Posle toga mukačevski episkop M. Olšavski izdao je u Koložvaru „Elementa puerilis institutionis in lingua latina” - „Начало писмен детем к наставлению на латинском языке” (1746 g.)9. Tek u drugoj polovini XVIII veka, kada je počela sa radom Kurcbekova ćirilska štamparija u Beču, izgledalo je da je rešeno pitanje štampanja ćirilskih knjiga za grokokatolike u Monarhiji i za Rusine pripadnike te veroispovesti10. Ipak, od 151 123
