Kalocsai Főegyházmegyei Körlevelek, 1916

Index

njiine. Kad su Otkupitelja u svem tilu izmrcvarili, posadili su ga na karaeniti stup kao na kakvo pristolje. Bacili su na njega jedan tranjav, stari vojnicki ogrtac kao kraljevski plast, dali su mu trsku u ruku, kao vladalacko zeslo. Ne raoz manjkati ni kraljevska kruna, uzrau dakle iz oblizeg grmlja trnja, opletu krunu i nataknuse mu na glavu, zatim moglo se otpoceti klanjanje. Klecaju prid njim, nagrdnim licem turaju-guraju ga, srivaju ga sa kamenita stupa, opet ga posade: za kralja, sve dok se ne priblizi vrime, da se na kriz propne. Skopcajmo u Isusu ljubljeni s ovimi neizkazanim mukama svu tu oskudicu, zrtvu, sto nasi mili vojnicí moraju podnasati. Od mirnog, obiteljskog ognjista morali su izici u tesku vojnicku sluzbu, u hiljadu pogibeljah, u smrtonosne bitke. Koliko imaju vojnici u sadasnjem ratu podnasati, to samo donikle mozemo slutiti. I vridni junaci izdrzali su strasnu trudbu, danjom, nocju, u kretnjama, borbama, po snigu, u zimi, u studenu Pa kad jih dostigne oruzje neprijateljsko, kako krv prolivaju, kako jih zedj muci, mozda mnogo satih ne dolazi pomoc, mozda za nedilje, misece ne pokazuje se oporavljenje, mozda mnogo njih na sav zivot ostati ce nevoljni. Pa u suzanjstvu kakav udes jih ceka ? Odao mu Svemoguci kripost, iztrajnost za podnasanje mukah u suzanjstvu! Ljubljeni u Isusu! Trece otajstvo molimo osobitom poboznoséu za nase valjane vojnike, za nase junake na ratistu, u bolnicam, u zarobljenickom taboru. Bozanski Otkupitelj na nase prosnje sa svojim primerom, utihom svoje svete vire, otajstvima ulice im u rane balzam kriposti, iztrajnosti i utisenja. Sa trnjem okrunjeni Otkupitelj je izgled i utisitelj borecega i muku podnasajucega borioca. 4. , Koji je za nas teski kriz nosio Koliko puta smo vec vidili Isusa s krizem na ramenih od kamena istesana, na sliku nacrtana, pa taj prizor uvik lip, uvik ganutljiv ostaje. Tesko tezma Spasitelj tegobom kriz na izranjenih rameni. Nije dosta teret tvrdog kriza nego ga jos i slideca svitina trga, riva. Tilesne sile mu vec iznemogose, . srusi se na kamenu, al zatim opet se izpravi, sto mu Otac nalozi, to virno hoce izvrsiti. „Oce moj, ne moja, nego neka bude tvoja volja." Iz njegovih usta, ne oglasuje se nikakvo mrmljanje, nikakva tuzba proti Nebu, nikakvo predbacivanje svojim progoniteljima. Korák po korák nosi tezak kriz, makar mu koliko pritiska rame; nosi tihom zahvalnoscu, jer zna da od prolivenih kapi njegove krvi milijun i milijunima spasenje izvire. Ljubljeni u Isusu! Po stopa Isusovih nosimo i mi svoj kriz. Oprostili smo se sa nasim ljubljenima, sto mnogoj obitelji znaci zanemarenje, siromastvo. Oko nas briga i tuga; sto ce biti od nas? Kao napast slidi nas, s nama spava, s nama se budi, s nama radi, s nama jide. Briga za nase ljubljene, za toliko valjanih, hrabrih, junackih borioca vélik je kriz, sto sva zemlja nosi. Jest kriz, na ramenih sviju nas opociva, al zato ne tuzimo se i ne zdvajamo, pokle znamo, da je ovo sveta volja Bozja. I ako ti je Bog najtezi kriz naminio, ako ti tog za koga suze lijes, molitvu izvrsivas, ne bi vise povratio, i onda to imas reci „Gospodine ne moja, nego neka bude tvoja volja." Kako muzevi na bojnom polju imaju biti junaci, takve junakinje neka budu krscanske supruge, majke u strpljenju i u Boga polozenom uhvanju. Primi na se kriz tvoj i nernoj se strasiti od njega! kad ga Bog daje na te, sigurno je, da ce ti na spasenje sluziti, Moli cetvrto otajstvo pobozno, pozorno i susrices na kriznom putu Mariju, zalosnu Majku i — 3 —