Kalocsai Főegyházmegyei Körlevelek, 1916

Index

- 3 — Isusu, o tome se radi, i ne o cemu manjonu da li cemo obraniti opstanak narodni, ili cemo pustiti, da budemo skrseni. Svrha nasih neprijatelja je razdtobiti domovinu nasu, okrujiti je, a laj kukavni komadic sto bi nam jos ostavili, sebi podloziti. Ima li se ono silno napredovanje, kője narod nas u razvoju zadnjih 50 godina pokazuje, pripisati poraslomu ugledu, pojacanom polozaju : naprotiv, bude li porinut s ovoga polozaja, dopasti ce tuznog, i pogubnog siromastva. Premda mi nismo traáili okrsaja, nego smo, sebe zatiskujuc, izvijavali, ipak su nas one suprotivnosti, kője se skrivahu izmedju naroda, i nehotice potrazilo izazvale, prenudile na borbu, pa nam je ovu borbu dráati. Volja Bozju nas je stavila na mjesto, gdje smo saöinjavali vec evo hiljadu godina, dom, cvajucu kraljevinu; volja istoga Boga iste od' nas, da mjesto ovo, umom i dilom obranimo. Tom svijescu kalimo duh svoj za odluőnu hrabrost, za junacku istrajnost. Upoznarao li da nas volja Bozja stavlja na branik naroda, mi cemo boj pouzdanjem u Boga biti i to je drugo vrelo duhovne jakosti. Ni u boju, ni u mini, nece nam pásti ni dlaka s glave, bez da bi Otac nas nebeski znao. Zaglavi li ko od nas, nekazna, da je prcsveta volja Bozja bila, koja je kob njemu doaudila, pa ce tom misli, tim pouzdanjem stupit pred pricstolje Bozije. Apostol sveti Pavao uci. „Bili iivi, bili mrtvi: Gospodinovi smo". (Rim. 14, 8) Ova ée krscanska misao sudbinu i tiek zivota svakog pojedinog staviti u ruke Gospodove. U casovima pogibelji mnogoputa cete u stisci strepiti, no sjetite se, da su na uzburkanom moru i apostoli strepili i drhtali, dok Gospod ne progovori. „Sto se bojite, malovjerni ?" Pogledajte, Ljubljeni u Isusu, gore inedju zviezde: ondje ruka Bozja mnostvo svietova drzi nad nami, a nas da nebi cuvao? Trece vrelo duhovne jakosti jest, ona krscanska istina, da ce nam Bog sve dane zivota nasega u raőnn űzeti. Tiek zivota nasega slican je knjizi, u kojoj svaki prosli dan ima svoju listinu. Koji ce dani biti najskupoceniji, najvredniji? Oni, sigurno, u kője su najvece írtve ubiluzene. A nije li uzvisena zrtva, koju, po volji Bozjoj, u obranu domovine prinosimo? Uspomena ovijeh ostaje na vieke. Jednoc cemo dragoscu motriti, ne one listine zivota svoga, kada smo tiho-mirno doma sjedili, vec one, na kojima je zabiluzeno, sta smo za volju Bozju podneli patnje, oskudice, prineli teskih zrtava. Odlucno recimo dakle, pa trazila od nas buducnost kakovih bilo, zrtava: iz ljubavi Bozje primamo ih se, pa ce nam dusa jaka i cvrsta biti. Ima i cetvrto, slatko-carno vrelo duhovne jakosti. a to je primanje sakramenata. Pomoci se Bozjoj samo tako moíemo nadati, ako nam je savist cista i néma nas sta koriti za neprostene griehe. I nama govori Gospod u opomeni, koju je na usta Mojsijeva puku Izraelskom rekao: „Ako mi uzidete na suprot, i ja cu vama ici na suprot i bicu vas joS sedam puta viSe za griehe vase, pusticu na vas mai

} koji ce osvetiti moj zavjet. A kad se slezete u gradove svoje, tada cu pustiti pomor medju vas ibiéete predani u ruke neprijatelju". (III. Mojs, 26, 21-24-25.) A obratno, Bog obecaje narodu svom sigurnu zastitu, bude li inu viran, po istome poslaniku svome govoreci: „ Gospod Bog vas, koji ide pred vama on ée se biti za vas*. (V. Mojs. 1, 30.^ „Nemojte ih se bojati, jer ée se Gospod Bog vas biti za vas'. (V. Mojs. 3, 22.) Skru-