Kalocsai Főegyházmegyei Körlevelek, 1915
Index
3 ljica mira, jer njezina ric „da" ukine borbu izmed pravde Bozje i grisnog covicanstva te donese pravi mir svitu. Molimo dakle ovu desetinu svete krunice, ovo otajstvo s onorn toplom zeljom, da Svemoguci Bog povrati uznemirenoj kraljevini veliko blago mira. Ko je vidio strahote samo jedne bitke, ne zna drugo reci, nego samo, da je „strasno i ricju se ne da izpripovidati." Zato posle molitve za svoje ljubljene, zurnije molitve ne moze biti od molitve za mir. Molimo za isti neprikidno, te Marija i Isus sto prije udilice nam maslinsku grancicu mira. Ovako valda cemo docekati, da ce borioci nasi svete bozicne svetkovine mira u krugu svojih obitelja svetkovati! 4. „Koga si blazena Divico u crkvi prikazala." Ovo se otajstvo odnasa na nase valjane vojnike. Sveta Divica, podloziv se zapovidi Bozjoj, ode u Jeruzolim, da svoje bozansko cedo Bogu prikaze i sebe podvrgne obredu ociscenja. Ljubljeni u Isusu! Sveta Divica poznavala je vaznost svojega polazka u crkvu. Znala je iz prorocanstva, da ona nece moci, kao druga mati, sa svojom zrtvom otkupiti sinka; ipak je iz poslusnosti otisla i cvrstim srcem pripravljala se za vrime dojduce muke, nepokolebivom pripravnoscu odvazila se primiti iz ruke Bozje svasta, sto ima doci i sliditi. 0 ljubljeni u Isusu, recite, nije li slicna bila pohagjanju crkve pozivna zapovid u boj za nase valjane sinove ! Mnogim vrlim sinovima zazeblo je srce, kada se tribalo otkinuti od ljubljenih roditelja. Ne cu opisati ono more gorcine, sto su osicali oci obiteljah, kada su se prastali od jata svoje dicice. Kakvu je zrtvu znamenovala prva bitka! Slidili su zatim odlazci bez pristanka ; napadaji, jurisi danjom nocju bili su bez kraja prikazanja zrtve. Pa opet vojnici su nasi iztrajali virno, junacki u poslusnosti prema kralju i domovini. Za ove valjane borioce triba nam moliti, jer svojim zivotom i krvlju nas brane. Moliti imamo, da privale put mukah i zrtavah, molimo, da sveta Divica, dobrostiva nebeska mati vojnikah obrani svoju dicu, dok suzom i krvlju natopljenu svoju zrtvu slavno pobjedom ne dokoncaju. 5. „Koga si blazena Divico u crkvi nasla." Sveta obitelj hodocastila je u jeruzolimsku crkvu. Veselo su se vracali natrag doma sa poznanicima. Ivad je covik na putu i virno se oduzi Bogu, cim je duzan, svecani osicaj ga obuzima i iz srca se zna radovati zajednici i otkrivenim lipotama prirode. Ali suton se hvata, a sveta obitelj ne moze naci bozansko dite. Sto je moglo osicati materinsko srce prisvete Divice! Hodala je amo tamo, trazila i molila, pa opet molila i trazila cilu noc. Di moze biti ? Di je mogao izostati ? Sto nisam bolje imala brigu na bozansko blago !, Nu ta svemoguc je, zna, sto hoce : ovako je mogla sama u sebi misliti majka Bozjay Ali uzbudjena dusa joj ni se znala smiriti, strah joj trajao, rasto je priko cile noci, slideci dan i
