Kalocsai Főegyházmegyei Körlevelek, 1915

Index

— 101 — odgovaraju ono mnogo hiljada mladih zivota ljudskih, koji se danomice na ratistama ugasivaju; takodjer rusevine silnih gradova i sela, te ono mnogo unistenih spomenika, kője podigose blagi osicaj i veleum pradidova. One gorke suze, kője cure u tihim kolibama ili kod podnozja zrtvenika zar ne ponavljaju isto, da je cina sadasnjeg rata velika, pritirano velika? Neka se takodjer ne kaze, da se neizmirni spor nije mogao izravniti bez oruzane sile. Neka se odbaoi nakana uzajamnoga unistenja. Neka se pomisli na to, da narodi ne umiru. Ako su narodi ponizeni i potlaőeni, onda nestrpljivo podnasaju na njih natovaren jaram i sotim pripravljaju oslobogjenje, da pridaju od kolina do kolina zalosnu bastinu mrznje i zegje za osvetora. Zasto se ne bi stoga vec sada uzela u obzir prava i pravedna zahtivanja naroda? Zasto se ne bi voljno pocelo izravno il neizravno izrainjivati nazore, da se po mogucnosti uvaze prava i zelje i da se poluci kraj ove strasne bőrbe, kako se to i prije u slicnim prilikama dogadjalo? Blagoslovljen bio onaj, koji óe prvi űzeti u ruku maslinovu grancicu te pruziti desnicu neprijatelju, pruzeci mu razborite uvite mira! Ravnotezje svita kano i blazeni, te sigurni mir raedju narodima mnogo se temeljitije osnivaju na stovanju prava, na uzajamnoj dobroj volji, te na stovanju dostojanstva drugoga, nego na silnim oruzju i na uzasnim pojasima od tvrgjava. Ovo je taj proglas mira, koji na ovaj zalosni dan glasnije prodire iz nase duse i mi pozivamo sve prijatelje mira na svitu, da nam pruze ruke, da uskori svrsetak onoga rata, koji vec godina dana pritvori Evropu u jedno ogromno ratiste. Neka bi Isus, Milosrdni posredovanjem svoje prizalosne Majke napokon posle tolikih uzasnih bura svojim bozanskim licem pokazao blagog i svitlog vistnika mira; za kratko zaorili zahvalni lnpuni najvisem Darovatelju svih dobara za izmirenje drzava! Neka se narodi povrate u ljubavi pobraceni mirnom takmenju na polju znanosti, umitnosti i obrta. I kada se opet uspostavi vladavina prava, onda neka bude odluceno, da u buduée sregjivanje svojih razmirica oeée biti vise povireno ostarju oruzja, nego tiliom i mirnom proueavanju pravice i pravednosti. Ovo ée biti najlipse i najslavnije osvajanje. U toj miloj nadi, da ce svit doskora uzivati toli zeljane plodove stabla mira, podiljujemo nas apostolski Blagoslov svim onima, koji sacinjavaju nama povireno skrovito stado i prosimo Gospodara nebeskog, da sve one, koji ne spadaju u crkvu Rimsku, spoji s nama vezom potpune milostivne dilatnosti. — Rim-Vatikan 28. srpnja 1915. Benedikt XV. Kalocsa, 10. kolovoza 1915.