Kalocsai Főegyházmegyei Körlevelek, 1908

Index

onda raj nosimo u sebi; protivno pak ko viru izgubi, spasenje svoje stavlja pogibelji i ovaku potavnjenu dusu vec ria zemlji muci dusevno ubostvo i opkoljuje neutisljivost, u njoj pribiva dosadnost zivota i zalost svita. — Ovu bozansku viru, ovo blago i radost htio je Gospodin Isukrst i posle svoga zemaljskog zivota osigurati svim pokolenjima, evangjelje i milost njegovu htio je pridati svakom; pobrinuo se dakle i za to, da viru i njezine blagodati lahko mozemo pronaci; zato ustanovi crkvu i u ovu kucu polozi blago svoje, u ovoj kuci otvori ucionu, da prosvitli virnike, te upravo onda opredili ovom blagu upravitelja, ovom nauku naucitelja, ovom evangjelju apostola; u kuci prebivajuéoj velikoj obitelj i krscanskoj udili oca, koga mi Svetim Ocem nazivamo. Njemu poviri, sto hti. da mi dobijemo. Ne poviri svoj nauk znanosti, sto krivo mogu tumaciti, ne knjigi, koju mogu poderati, ne slovima, koja mogu razbaciti te ni samo pisanoj povelji, koju nepozvani mudrolije izprevracati mogu, nego uz evangjelje stavi zivi ugled i odredi vrhovnog naucitelja. Ovaj zivi ugled i vrhovni naucitej je papa ! Svaki papa je „petrus" tojest kamen, koga niti blaga ric niti nasilje moze umeksati; kamen, koji ne moze pokrenuti niti oboriti poplava svita; kamen, nije od svoje snage, nego od blagoslova kripke molitve Isukrstove, koji rece: „Simoné, Simoné! evo vas iste sotona, da bi vas proresetao kao psenicu; a ja se molih za tebe, da vira tvoja ne pristane, i ti kadgod obrativsi se utvrdi braéu svoju." (Luk. 22.31.) Isus je htio tako, htio je, da crkva njegova opstoji do konca svita i da nju niti bojevi narodah niti promine vrimena ne odmetu te zato nam je u papi dao naucitelja nepogrisiva i ugled neoborivi. Klisura stoji, nece nju slomiti vrime, al ni kucu svetu majku crkvu nece s nje nikakva bura strovaliti. Eto Petar i njegov naslidnik, Sveti Otac rimski papa kamen su Isukrstov i temelj crkve. Po njemu zadrzajemo misto u viri i bojeve vojujemo proti vratam paklenima ; po njemu uzivamone prikidni tecaj sviju miiosti Isukrstovih. Devetnaest vikova nas rastavlja od nasega Gospodina Isukrsta, al prionuv uz papu Pija X., njega ljubec i stovajuc ostajemo u zajednici s Isukrstom. Dobro je za nas njegovo vodstvo a blagoslov kaziput njegov; slideéi ovo vodstvo i obdrzavajuci ric njegovu napridovacemo u vicnu domovinu k Bogu. Na svetu stolicu, na Rim priklapajuc pivamo rici spivaca psalamah: „Ako se zaboravim za te, Rime, zaboravljena bila desnica moja; zalipio se jezik inoj za grlo moje, ako se ne spomenem tebe i ne ucinim te za poglavitu radost moju." (Ps. 136. 5.) II. Al ne samo vira, nego sav nas zivot dusevni veze srca nasa Svetom Ocu i spomen velikih, bozanskih miiosti, kője bas u crkvi uzivamo cini, da njegov dan radosti svim nama je opéa svetkovina; te dionicima ovih miiosti u ovoj kuci i njegoviin posredovanjem postajemo. Spasitelj je naime crkvu blagajnom milostih odredio, njezino srediste i najvece blago je sám on. Ovo je kuca njegova u prvom redu zato, jer sám on stanuje onde te izvan evangjelja, kője je svitlost duse njegove, ovde izviru iz srca njegova u svetim otajstvima 7 vrila miiosti. U ovoj se kuci preporodimo, ovo je oceva kuca duse nase; u ovoj kuci je vikom prostrt onaj stol, kod kojeg sveze novi savez ljubavi sa svojim ucenicima; ovde stoji i mi oko njega blagujemo veceru Gospodnju; u ovoj kuci opere dusu nasu od mrlja njezinih, ovde nam, njegovim rasipnim sinovima daje u pokori ocinski poljubac izmirenja, po kojem se kazna i grih zaboravlja; dah njegov, s kojim nadahne apostolé svoje rekav: Primite Duha svetoga, ovde lebdi oko nas te kao duhovski oganj i poinast