Az Egri Ho Si Minh Tanárképző Főiskola Tud. Közleményei. 1975. (Acta Academiae Paedagogicae Agriensis : Nova series ; Tom. 13)

[32] „U Kazinczyjevo vreme, koje pada uglavnom za Framcu&ke Revolucije i proturevolucije, bio je madjarski jezik organ, ubogih i bednih tezalka i marvogojaoa

... Sam Kezinczy bio je intimus Hrvata Martinovica, i (kao sukrivac Martinoviceve zavere camio je sedam dugih godina po habsburskim tamnicama u Brnu, Kufsteimu i Munlkacu, gde je u restu u rnjemu sazrevala ista ideja koja se u ono do'ba javlja u svih slavjanofilskih preporoditelja odBugadoKrapiine — da nema maroda bez jezika. On je poceo prevoditi Goethea, Schill era, Klopstocka, Lessinga, Modáére-a; iz mékih sredoveőnih misala ispisivati stare i vec nepoznate reci; ozi vl jiavati zenemele azijatske gilasove, i tako... stvarati jedan jezák, kojim dainas govore i pisu milijoni." L.: MK.: Petőfi i Ady dva barjaka madzarske knjige. I. h. 345. [33] Uo. 348—349.; magyarul: Kortárs 1973. 1. sz. 183. Az idézett szöveg eredetije: „Posle Petőfija dosao je slom, i crnozuti apsolutizam, koji svrsava sa kompromisom izmedu madjarskih grofova 1 dinastije, godine 1867. Posle cetrdesetosme, nastala je orna praznána, u kojoj su stajale demolirane i popaljene kuce, i vetar svirao po strsecim rogovima tavana kao na polomljenim rebrima, a na svakom raskrscu graktale vrane sto kljuvale oci obesenim buntovnicima. U ocaju oniih dana, madjarski klasilk i akademik Vörösimarty ispevao je svoju majbolju pesmu: „Staroga Ciganina." [34] „Madanske srednje skale jos i danas zvone od njegovih heksametara, kojima pevao o Istenu, hadurima, Arpadu u leopardskom krzinu..." M. K.: Petőfi i Ady dva barjaka madarske knjige. I. h. 349. [35] A fenti idézetek eredeti szövege: „... posle Starog Ciganina dosla je magodba od sezdesetisedme, u politici; a u knjizi vlada hipokrizije, lazi i virtuoziteta, i prazine forme. Zivot se je birokratizirao, kapitalizirao, varmedijski dzentri inajimao je legi je novinara, nauőenjaka, romansjera, i sve su stall da trübe panegiriike postojecem rezimu... U interesu madaraké supremacije tre balo je pred Evropom vilkati, komedijati, reprezentirati. Osnivale su se biblijoteke, akademije, naucne sekcije, sazivali kongresi, slavili jubileji. zidali panteon!; nastupila je citava legi ja diletantsikih imena, i tako se fabricirala moderna madarska istorija i literatura. Garay, Bajza, tri barona: Jósika, Kemény, i Eötvös, famozni Jókai, Szigligeti. Arany, Tompa — to su ti glavni stupovi na kojima je sagradena zgrada madarske knjige posle niagodbenjaclkog Deakova doba." MK.: Petőfi i Ady dva barjaka miadarslke knjige. I. h. 349. [36] „ oko socijologa Jászija (dnevnik Világ i revija Huszadik Század), grupe napredniih kinjizevnika oko revije Nyugat, liberalne teznje nékih... progresivnih demokratskih partija (Károlyi), pa Rennerovska socijaldemókratska fiiijala, sve je to zniacilo Ikucanje ma vrata tvrdave burgo-íeudalmog, varmedijskog grofovskog dzentrimemtaliteta, koji je suverenitet drzave prodao crnozutoj dinastiji ..." Uo. 350. [37] „... kao sto je Petőfi mosio u cetrdesetosrmaskoj atmosferi zastavu, i znacio sintezu i pregnantni izraz jedne cele generacije i celog vremena, tako sada Ady znaci simtezu sviju sumnja i mada i krvavih kongestija, medu savrememim Madarima." Uo. 351. [38] Vö. Lőkös István: Hidak jegyében. Id. kiad. 125—132. [39] „Kóliko li sam toga vec izgovorio i prosanjao madzarski. Koliko straha i neizvjesnosti, koliko ponizenja, jer sve ono do 1918 bilo je citava kalvarija muka i ponizenja, vise-manje ipák kolonijaljnih. Pa ipak, eto, »mikad nisi napisao ni jednog hrvatskog retka tako toplo kao ono a Madzarima« prigovorio mi je Vlado Cerina kad sam u Novoj Evropi stampao jednu od svojih madzarsikih varijacija (1922)." MK.: Fragmemti iz godine 1942. Forum (Zagreb) GodiSte XI. Knj. XXIII., Br. 4—5. 1972. str. 530.; magyarul: MK.: Naplótöredékek 1942-ből. Kortárs 1973. 6. sz. 996. 222