VJESNIK 21-22. (ZAGREB, 1920.)

Strana - _3

ш следи у звању гроф Хајнрих Велгард (Graf Heinrich Bel­legarde). У годинама 1805—1808. водили су пограничне по­слове и издавали налоге и надвојводе Карло и Лудвиг, први као генералисимус, a други као врховни управитељ границе (General G‍r‍ä‍n‍z‍ D‍i‍r‍e‍k‍t‍o‍r‍)‍.‍ У‍ Б‍е‍ч‍у‍ j‍e‍ стојало у контакту са иограничним областима и врховно полицајно звање (Oberste Polizei Hof stelle), коме je y први мах био на челу барон Со­мерао, затим бароп Халер и касније барон Керпен. У Будим­пешти je у додиру са петроварадинском генерал-командом стојало кр. уг. намесништво, коме je био на челу палатин над­eojeoda Јосиф. У Цариграду je аустријски интернунцијус витез (касније барон) Штирмер водио преписку са петровара­динским војним заиоведницима. б) За време сриског устанка под Карађорђем и под Ми­лошем изменила се четири врховна генерала у Петроварадину. Кад je 1804. букнуо српски устанак, био je у Петроварадину заповедником фелдмаршал-лајтнант барон Joeau Ћорђе Џе­нејин (Johann Georg Freyherr von Geneyne). Њега ставише 28. маја 1807. у пензију и дадоше му приликом пснзијонисања титулу фелдцајгмајстера. Умро je 13. априла 1810. у Ђуру. 28. маја 1807. именован je фелдмаршал-лајтнант бароп Симбшен заповедником славонске границе. Симбшен je одлуком царском од 24. октобра 1810. скинут са достојанства петро­варадинског генсрала, 25. новембра ове године стављен je у пензију, a тог истог дана одређен je фелдмаршал-лајтнант барон Хилер за новог команданта славонско-сремске границе. У јулу 1813. послан je барон Хилер на бојно поље, a место њега поверена je привремено генерал-команда 2L јула 1813. фелдмаршал-лајтнанту барону Сшенталу. в) Кад je почео устанак, био je у Земуну војни командант обрштар Томерлип. Он je умро 3. авг. 1806. те je царском од­луком од 25. августа 1806. именован за земунског команданта обрштар Repe. Перс je восио ово звање до 25. новембра 1810. Tor дана je послан у пензију и на његово место -пђстављен je генералмајор Червинка. Митровачки обрштар (шеф петрова­радинске региментс-команде) био je до средине 1806. Радова­новић, њега je заменио (од јуна 1806.) обрштар Обућина, 1810. je у Митровици обрштаром Лајтнер, 1813. поново обрштар Обућина, a 1815. обрштар Видемап. За тумача у Земуну (orientalischer Dlollmetsch) постављен je 14. септембра 1804. Флајшхакел, год. 1807. био je тумачем Рота (Rott a), затим привремено (interimal Dollmet srh) Лацко (Lazko), од јану-

Next

/
Oldalképek
Tartalom