VJESNIK 20. (ZAGREB, 1918.)
Strana - Sveska 4. - 255
255 вачкићино с молбом, Да учини већ једном краја овом нееносном стаљу и овом пркоеу Ковачићкивом. И Ковачићки иошљу управитељи једно писмо. Дознали еу, веле у њему, од Срба, да она њихове жене и децу гони и тера са земљишта, на коме су настањени. Позивају je, да се окане тог посла, да пусти Србе на миру; ако не поелуша, стићи ће je краљева немилост и казна. 0 свему овоме известише управитељи Ивана Кацијавера, ЈосиФа Ламберга и Ивана Пихлера, кога замолише, нека настоји, да капетани Иван Пирш и Иван Вернек наложе својим људима, нека не вређају Србе, јер ће се њихово питање и онако убрзо решити. 22 ) Ковачићкин син Петар ускоро се вратио из Беча, али не само да ннје тамо углавио с краљем уговор о одступу Жумберка него je још отпорнији поетао. Какво je било стање српских досељеника најбоље се види из писма Пихлерова од 7. октобра, којим je одговорио на краљев допис од 14. септембра. Срби, вели Пихлер, станују у метличкој Костањевици један преко другог, a тако и у меховском поседу. У Турску не упадају, али тим више штете чине околним кметовима, којима су недавво иокрали прасице и ситну марву, a сад им отимају коље и говеда. Имао je много муке, да умири кметове и Србе, да се не нокољу. Зима je ва ирагу, Срби су још увек под отвореним небом и њему, Пихлеру, с дана у дан досађују. До сад их je лепим речима стишавао. Неки еу од Срба отишли гроФу Благајском и Хрватима, да тамо потраже хране, a неколицина их je пребегла и у Турску. Ако сви Срби одбегну у Турску, имаће држава неизмерне штете од тога. 23 ) Пихлер je no налогу краљеву наставио преговоре са Ковачићком те je 3. децембра саопштио краљу коначне услове, под којима je она во.Ђна да одетупи Жумберак. 24 ) Међутмм je Петар Ковачић пошао no трећи *пут краљу и с љиме углавио погодбу за одступ Жумберка. Већ 20. јануара 1534. наложио je краљ Иваву Пихлеру, да у друштву са Жигмундом Вајкслбергом и Еразмом Обричавом одреде дан, када ће увести Србе у посед Жумберка и кметове (етароседиоце) преселити на други крај. Пихлер и другови затраже 3. марта посебну плаћу за овај посао, који je скопчан са трошковима. 25 ) Пошто je и питање трошкова доведено у ред, обављено je крајем марта 1534. стално насељење српеких досељеника. И у последњем моменту опирала се удовица Ковачићка еа синовима евојим те су комесари краљеви с муком успели, да их наговоре, да преузму 21 ) Dr. A. Ivić, o. c. стр. 117. 22) o. c. стр. 116; документи XXIX.—XXX. 23 ) Dr. Aleksa Ivić, o. c. стр. 118. 2i ) 0. c. стр. 119. 25 ) O. c. стр. 120.
