VJESNIK 19. (ZAGREB, 1917.)
Strana - Sveska 1. i 2. - 146
146 заповедник експедицијоне војске Ймшир-наша, ћехаја Сулејманов. 8 ) Осим ваљевеке и рудничке нахије узел и еу маха немири и у београдском, крагујевачком, чачанеком, драгачевеком и ужичком срезу. Околина Шапца остала je мирна, али су и шабачки Турци били у бризи и на опрезу ; како један извештај тврди, епавали су под оружјем. У први мах су Турци држали, да ће устаници бити са лакоћом норажени, па je шабачки паша постављао страже, да спрече бегство норажених Срба у Срем; Сулејман-паша je наоружао и нослао 15. априла две шајке, једну Дунавом, а другу Савом, да спрсчавају Србима прелаз на аустријско земљиште. Шабачки je наша осим тога позвао све околне судије, кметове и Попове к себи па их je затворио као јемство, да he околина Шапца остати на миру. 0 ) Tiexaja Имшир-паша не наиђе нигде на озби.ьан отпор. Срби се склањали испред њега; појачавали су своје редове новим устаницима и бунили су нове крајеве, а првхма ћехаја-паши ограничили су се на чаркања са његовим извидницама. У чачанској нахији присташе уз устанак сва села, те се Турци иовуку у Чачак и укопају око тамошње џамије и припреме се на отпор. Милошев брат Јован Обреновић и Лазар Мутап опколе са својим четама чачанске Турке. У то je ћехаја-паша приспео био у рудничку нахију и преноћи 22. априла у Мајдану. Ca устаницима нигде да се сукоби те с тога иохита, да подели мегдан са Србима, који су опседали Чачак и да ослободи опкољене чачанске Турке. Уз пут су иехајини војници палили, убијали, робили, где год су што нашли. 24. априла стигну у Чачак. Срби се не смедоше упуштати у борбу са надмоћнијим и боље наоружаним иепријател>ем него се повуку на леву обалу Мораве и ушанче се на брду Љубићу. Њима дође истог дана у noMoh Милош са Јованом Добрачем и Милићем Дринчићем и са седам стотина војника. Сутра дан навале Турци на Л>убиН, али буду одбијени. И каснији јуриши турски не могоше пољуљати сриске положке те се Турци нађоше нриковани за Чачак. Тако je стратешком погрешком ћехаја-пашином војска београдског наше Сулејмана раздел.ена у два дела: један део н>езин налазио се у Чачку, на јужној граници пашалука, а други део на северно] граници, у градовима на Дунаву и на Сави. Веза између једне и друге војскс je била ирекинута, jep су Срби имали скоро цел у унутраипьост пашалука у својој власти. 10 ) Ворбе српске са Турцима нашле су силног одзива међу духовним зачетницима овог устанка, међу сремским емигрантима. Аустријске области су биле на чисто с тим, да he емигранти сада хтети *) Барон Сигентал ратном савету у извештају од 1. маја. 9 ) Извештај барона Сигентала ратном савету од 4. маја. 10 ) ГавриловиЬ, о. с. стр. 155.
